Varhelji: Građani Zapadnog Balkana mogli bi izazvati narednu migrantsku krizu

14.09.2021. | 10:15

„Moramo održati obećanja Zapadnom Balkanu. Za mene je to jedna od najvažnijih pouka situacije u Avganistanu“ rekao je Varhelji.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da bi građani Zapadnog Balkana mogli izazvati narednu migrantsku krizu, ako Evropa dopusti da njena obećanja o proširenju propadnu, i pozvao EU da pojača saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana po pitanju migracija.

U intervjuu za Mađar Nemzet, Varheji je rekao da je avganistanska kriza pokazala „koliko su ozbiljne posljedice ako nema čvrstine i dosljednosti u geopolitičlkim odlukama“.

„Moramo održati obećanja Zapadnom Balkanu. Za mene je to jedna od najvažnijih pouka situacije u Avganistanu“ rekao je Varhelji, prenijela je agencija MTI.

„Zamislimo šta bi se dogodilo da se pristupni proces naših partnera sa Zapadnog Balkana još više razvuče i da se – iz nekog geopolitičkog razloga – na kraju ne dogodi ono što smo obećali“, rekao je Varheji.

On je dodao da je „geografski, Zapadni Balkan Evropi mnogo bliži od Avganistana“ što znači da „integracija tog regiona mora biti evropski prioritet“.

Govoreći o samitu EU i Zapadnog Balkana koji je zakazan za oktobar, komesar je rekao da se raduje što će vidjeti koji bi dijelovi evropskih planova za ekonomski razvoj regiona mogli početi da se primjenjuju.

„Cilj je podržati dugoročnu stabilnost i mir u tom regionu“, dodao je.

Kada je riječ o Srbiji, Varhelji je rekao je da je na državama članicama EU da li će gotovo sva pristupna poglavlja biti otvorena prije kraja godine.

Za pristupanje Albanije i Sjeverne Makedonije, Varheji je rekao da obje zemlje ispunjavaju sve kriterijume za početak pregovora o pridruživanju.

U intervjuu za Mađar Nemzet, Varheji se založio i za „novu vrstu partnerstva“ EU sa Turskom i u ekonomskoj saradnji i po pitanju zajedničkog rješavanja migrantskog pitanja.

Govoreći o situaciji u Avganistanu i naporima za sprečavanje novog talasa migranata, Varheji je ukazao da je ključna razlika od situacije iz 2015. to što sada još nije kasno da se kriza spriječi.

„Ali to zahtijeva da preduzmemo prave korake, izvučemo pouke iz 2015 i koncentršemo se na prevenciju“, rekao je Varhelji.