Ko je “kraljica trke”? Trčala 46 sati, bez spavanja
02.10.2023. | 13:32Dvadesettrogodišnjoj Kostajničanki Sofiji Vušović, koja je istrčala 177 kilometara trke “Džulijan Alps trejl ran” u Sloveniji, kao najmlađoj učesnici dodijeljena je titula “kraljice trke”.
Riječ je o trci sa usponom od 10.720 metara, a Sofijino kretanje od starta do cilja trajalo je 46 časova, bez spavanja.
Vušovićeva kaže da se za ovaj podvig pripremala četiri mjeseca i da je bilo izuzetno teško završiti trku.
“Duga je kilometraža, skoro 11.000 metara uspona, mnoge probleme sam imala tokom trke, skoro 46 časova je trajalo to moje kretanje bez spavanja, nema previše zadržavanja na okrepnim stanicama jer postoje određeni vremenski limiti i ako ih prekoračimo, automatski slijedi diskvalifikacija i trka se završava”, priča Sofija.
Ona dodaje da je bila među najmlađim učesnicima sa najmanje iskustva, što je mnogo uticalo na njeno kretanje.
Vušovićeva ističe da je imala ozbiljne krize zbog nespavanja, bolova i teškog terena, te da je nekoliko puta pomišljala da odustane.
“Već na 70. kilometru sam imala veliki problem, nokti su već bili plavi i ozbiljna je šteta već bila nanesena, a poslije 120 kilometara, imala sam veliki bol u koljenu koje je bilo otečeno, nisam imala više snage, a morala sam doći do sljedećeg ček pointa i mislila sam samo da dođem do 150 kilometara i tu ću da stanem, dalje ne mogu, ne mogu nogu da ispružim, noć je, ostaću sama u planini”, kaže Sofija.
Ona dodaje da je imala sreću jer ju je pratio učesnik iz Sjeverne Makedonije, koji je bio s njom tokom gotovo cijele trke bez obzira na to što su oboje “jurili limite” i što je mogao biti diskvalifikovan.
O kakvom fizičkom naporu je riječ govori i činjenica da je poslije trke morala odstraniti tri nokta na stopalima.
“Ozbiljni su bili bolovi i u koljenima i na stopalima, nokti su počeli da krvare i otpadaju, tri sam nokta poslije trke morala operativno odstraniti, stopala su baš nastradala. Šta me sve snašlo, iskreno ni ja ne znam, još je sve to nekako u oblacima i treba mi još vremena da sve procesuiram”, navodi Vušovićeva.
Posljednji dan trke, oko 7.00 časova ujutro, u par minuta je stigla posljednji limit i shvatila da ima još 18 kilometara do kraja, te da postoji šansa da trku završi nadomak cilja.
“Sa ogromnim bolovima koje ne mogu ni da opišem, ipak jurim da uđem u cilj. U 10.30 časova je bilo zatvaranje trke i morala sam da ubrzam tempo toliko da je bilo i po šest minuta po kilometru, a ja sam bila i neispavana i već je bilo i halucinacija i nervoze. Morala sam da dam krajnji maksimum posljednjih osam kilometara i kad sam prošla kroz cilj samo sam sjela i više nikog nisam vidjela”, prisjeća se Vušovićeva same završnice.
Ona kaže da je u kriznim momentima crpjela snagu iz uma.
“To je ono što najviše volim kod tih trka, tu dolazi do nekih posebnih priča sa sobom, to je samo nešto moje i tu se javlja neka posebna moja mentalna snaga koju ne osjetim na manjim trkama. Zato se i odlučujem na veće trke, gdje dolazim do svojih maksimuma i granica koje pokušavam da svaki put poguram dalje da vidim koliko mogu. A očito je da se može, koliko daleko ćemo izabrati da idemo na nama je samima, kao i sve u životu”, navodi Sofija.
Ova izuzetna djevojka naglašava da težina trke i nije toliko važna, koliko je značajan njen podvig i činjenica da je na start stala sa ostalim trkačima koji su mnogo iskusniji i veći profesionalci.
Kao najmlađa učesnica koja je završila utrku u zadatom vremenu, Vušovićeva ističe da joj mnogo znači titula “kraljice trke”, jer se vidi da njen trud nije uzaludan, bez obzira što radi to zbog sebe, a ne zbog dokazivanja.
“Mnogo to znači, kao i za svakog sportistu, da te onako dočekaju kao što su mene. Otvorili su mi šampanjac, stavili medalju, svi me bodre, imala sam veću podršku ja koja sam stigla posljednja nego onaj trkač koji je došao prvi, a to i učimo na trkama da je bitan i onaj koji posljednji prođe kroz cilj”, ističe Sofija.
Ona dodaje da joj mnogo znači podrška porodice i da je još rano da govori o planovima za budućnost, te da se nada da će je poslužiti zdravlje kako bi mogla da nastavi da se bavi sportom.
Ova Kostajničanka studira na Fakultetu za sport Univerziteta u Ljubljani, a sportista je od malih nogu.
Vušovićeva je kao učenik osnovne i srednje škole trenirala u Košarkaškom klubu “Kostajnica”, trčanjem se bavi od 2016. godine, kada je istrčala Banjalučki polumaraton od 21 kilometra, a ljubav prema trejl, odnosno planinskim trkama, rodila se 2018, kada je završila svoju prvu trejl trku na Jahorini od 104 kilometra.
Sofija je trčala više polumaratona, kao i Zagrebački maraton, koji je istrčala kao šesnaestogodišnjakinja, zatim Ljubljanski, a onda i trejl trke, i to na Jahorini 104 kilometra, u Istri 67 i u Sloveniji 54 kilometra.