Evropa nije spremna da ide u rat po diktatu Amerike
27.01.2022. | 22:22Mnoge evropske zemlje, ako ne računamo one iz baltičkih zemalja, Poljsku i druge izrazito antiruske, dakle, kao što su zemlje stare Evrope – Njemačku, Francusku i Italiju – onda vidimo da one nisu spremne da idu u rat po diktatu Amerike i pokušavaju da problem riješe dijalogom.
Dok Amerika plaši svijet izmišljenom budućom agresijom Rusije na Ukrajinu, glavni pokretači moguće oružane eskalacije na istoku Ukrajine su Velika Britanija i SAD, koje na to podstiču i neke svoje zapadne partnere.
„Britanija otvoreno isporučuje oružje Ukrajini, što je suprotno logici i međunarodnom pravu, dok SAD aktivno tamo šalju svoje izaslanike iz tabora jastrebova, koji takođe pružaju moralnu i informacionu podršku režimu, dajući Zelenskom faktički kart blanš da sprovodi nasilne akcije“, kaže ruski ekspert Aleksandar Kamkin.
Ukrajinu je „preplavilo“ naoružanje SAD i NATO-a, kao i veliki broj vojnih instruktora i savjetnika zapadnih zemalja. Samo u posljednjih nekoliko dana SAD su isporučile u Ukrajinu tri partije oružja, uključujući 300 protivtenkovskih raketa „džavelin“.
Evropa pamti Jugoslaviju 1999.
Njemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsjednik Emanuel Makron polažu nadu u dijalog sa Rusijom, računaju na deeskalaciju situacije i ponovo traže rješenja u okviru Normadijskog formata, mada istovremeno upozoravaju Moskvu na posljedice ukoliko Rusija napadne Ukrajinu.
Kamkin podseća da su (uz Rusiju i Ukrajinu) Njemačka i Francuska učesnice Normadijskog formata, koji je pokrenut 2014. godine sa nastojanjem da se okonča sukob na istoku Ukrajine, a koji je doveo do Minskih sporazuma. Iako bi ti sporazumi trebalo da posluže regulisanju situacije u Donbasu do toga i dalje ne dolazi pošto Kijev ne poštuje te dogovore.
Kao učesnice tog formata Njemačka i Francuska se zalažu za pregovarački proces, ali ni mnoge druge evropske želje ne žele rat na svom pragu, ističe Klimkin.
„I druge evropske zemlje pamte američke avanture i u Iraku i u Jugoslaviji 1999. godine i ne bi željele da vide novi veliki oružani sukob na svojim granicama, jer to bi to dovelo do novih talasa izbjeglica i uopšte uklizavanje Evrope ka realnost Hladnog rata“, kaže ekspert.
Glavni razlog što Njemačka odbija da isporuči oružje Kijevu je povezan sa politikom Berlina da ne isporučuje oružje u zone sukoba.
Dok SAD, Velika Britanija, Poljska, Estonija, Litvanija, Letonija i druge masovno isporučuju ili najavljuju isporuku oružja Ukrajini, Njemačka šalje Ukrajincima medicinsku pomoć.
„Nema jedinstva u Njemačkoj. Na primjer, prije neki dan je lider opozicione Hrišćansko-demokratske unije Njemačke rekao da je pogrešno uvesti embargo na oružje Kijevu i da oružje treba da bude isporučeno. S jedne strane, ta partija je sada u opoziciji, pa može da kritikuje vladajuću koaliciju za bilo šta, ali, ipak, to je alarmantno“, ocjenjuje Kamkin.
Ekspert ističe da je situacija „prilično napeta“, ali ukazuje i na to da u Evropi trenutno postoje određene podjele.
“Korisni idioti”
„Na primjer, evroglobalisti su usmjereni na evroatlantsku solidarnost, podržavaju režim Zelenskog i podržavaju eskalaciju, dok se evroskeptici, koje još možemo nazvati i suverenistima, protive američkom diktatu i pozivaju na mir“, kaže Kamkin.
Prema njegovim riječima, osim Velike Britanije, Poljske, baltičkih zemalja i drugih američkih satelita koji otvoreno vode antirusku politiku, svaka druga evropska država ima svoje tačke gledišta, svoje političke grupacije koje zauzimaju jednu ili drugu poziciju, imaju antiruski ili proruski stav.
„Korisni idioti, poput Poljske, Baltičkih zemalja i Rumunije ostaće u službi SAD, ali teško da će Francuska i Njemačka ići tim putem“, smatra Kamkin.
Kamkin kaže da je trenutno veoma opasno davati bilo kakve prognoze o razvoju situacije u Ukrajini.
„Ne isključujem da Kijev ima scenario koji podrazumijeva vojnu operaciju i da će pokušati da sprovede neke vrste provokacija. Vrlo je moguće da će na proleće doći do nekavih manjih sukoba, ali do velikog rata, po mom mišljenju, ipak neće doći“, zaključio je ekspert, navodi Sputnik.