Masovni ubica tuži državu: Brejvik želi okončati zatvorsku izolaciju

08.01.2024. | 13:18

Anders Bering Brejvik, fanatik krajnje desnice koji je ubio 77 ljudi u bombaškom napadu i pucnjavi u Norveškoj 2011. godine, pojavio se danas u sudu kako bi tužio državu u pokušaju da okonča zatvorsku izolaciju.

Brejvik /44/ nije rekao ništa niti je napravio bilo kakav gest kada je ušao u sud koji je improvizovan u teretani zatvora, oko 70 kilometara sjeverozapadno od Osla.

NJegov advokat iznio je argumentaciju da uslovi njegovog zatočeništva predstavljaju kršenje ljudskih prava.

“On je izolovan oko 12 godina. Živi u potpuno zaključanom svijetu”, rekao je advokat Ojsten Storvik na ročištu, dodajući da je Brejvik u kontaktu samo sa profesionalcima čija je dužnost da održavaju distancu.

Advokat je naveo da je Brejvik u dubokoj depresiji i da više ne želi da bude živ.

Na kraju prve pauze u postupku, Brejvik se okrenuo ka čuvaru i licem prema medijima, i naveo da mu je načelnik zatvora rekao da ne razgovara sa novinarima.

“Nije zato što ne želim, već zato što ne mogu”, rekao je on.

Brejvik, koji je mejlom poslao kopije manifesta prije napada u kome je izložio svoje teorije, tuži državu i takođe traži od suda da ukine ograničenja na njegovu prepisku sa spoljnim svijetom.

On je prvo ubio osam ljudi automobil-bombom u Oslu, a zatim 69 drugih, većinom tinejdžera, ubio u omladinskom kampu Laburističke partije.

Brejvik provodi vrijeme u posebnom dijelu zatvora Ringerike, trećem zatvoru u kojem je zatvoren. NJegov odvojeni dio uključuje salu za obuku, kuhinju, TV salu i kupatilo, objavila je novinska agencija NTB.

Agencija navodi da je Brejviku dozvoljeno da drži tri papagaja kao kućne ljubimce koji slobodno lete u tom području.

Advokati koji predstavljaju Ministarstvo pravde kažu da Brejvik mora da bude odvojen od ostatka zatvorske populacije zbog kontinuirane bezbjednosne prijetnje koju on predstavlja.

Oni su u svom sudskom podnesku rekli da je njegova izolacija “relativna” s obzirom da ima kontakte sa čuvarima, sveštenikom, zdravstvenim radnicima i donedavno spoljnim volonterom koga Brejvik više ne želi da vidi.

On, takođe, viđa dva zatvorenika po sat vremena svake druge sedmice.

Kontrola nad njegovim kontaktima sa spoljnim svijetom opravdava se rizikom da će on inspirisati druge da počine nasilna djela.

“Konkretno, ovo se odnosi na kontakte sa krajnje desnim krugovima, uključujući ljude koji žele da uspostave kontakt sa Brejvikom kao rezultat terorističkih akata 22. jula 2011. godine”, navodi se u podnesku.

Brejvik služi dvadesetjednogodišnju kaznu – najdužu koju norveški sud može izreći – koja može biti produžena sve dok se on smatra prijetnjom po društvo.

Odluka sudije u ovom slučaju, bez porote, biće donesena narednih sedmica.