Putin i Makron pokazali da je budućnost Evrope moguća bez SAD

08.02.2022. | 22:28

Previše je za očekivati da će sastanak predsjednika Rusije i Francuske Vladimira Putina i Emanuela Makrona u Moskvi dovesti do deeskalacije krize Rusije i Zapada i ka rješenju ukrajinskog pitanja, ali je pokazao da je budućnost evropsko-ruskih odnosa moguća bez SAD, smatra ruski ekspert Aleksandar Špunt.

„Ovdje je veoma važno naglasiti da, za razliku od Velike Britanije koja po izlasku iz EU stalno demonstrira svoje posebne specijalne odnose sa SAD u oblasti odbrane, otprilike kao Filipini i Izrael, francuski i ruski lideri su u tom kontekstu naglašeno govorili o SAD, ali ne kao o savezniku Francuske i ne kao vodećoj članici NATO-a, već kao o jednom od igrača, kao jednom od učesnika u pasijansu koji se odvija pred nama“, kaže Špunt.

Ekspert ocjenjuje da Makron zbog slabosti njemačke vlade pokušava sebe da pozicionira kao glavnog pregovarača i novog evropskog lidera.

„Ako Francuska sa sadašnjim liderom postane lokomotiva Evrope, onda je moguća autonomizacija Francuske u odbrambenim pitanjima, prije svega mislim na temu stvaranja sopstvenih Oružanih snaga u Evropi, o čemu se već dosta govorilo u Njemačkoj i Francuskoj. Uostalom, već postoji zajednička francusko-njemačka brigada i tako dalje. Ova tema će biti ponovo aktuelizovana“, uvjeren je Špunt.

Ekspert dodaje da u NATO-u postoje određene nesuglasice između zemalja-članica tog vojnog bloka i da je Evropa umorna od vojno-političke dominacije SAD.

„Konferencija na Jalti, čija je godišnjica nedavno obilježena, odavno je održana, a Evropa je već potpuno drugačija i spremna je za autonomnu vojnu politiku. Međutim, sadašnja konstrukcija NATO-a ne pruža previše opcija za to.

Mislim da ćemo za dvije-tri godine posmatrati autonomizaciju Evropljana u odnosu na snage koje kontrolišu Amerikanci. Naravno, to ni u kom slučaju neće značiti da će doći do nekakve radikalne akcije poput napuštanja NATO-a, lupanja vratima ili bilo kakvih radikalnih izjava — ništa od toga, sve će biti sasvim korektno i pristojno, ali u praksi ćemo vidjeti kako se Evropa sve više osamostaljuje i udaljava od vojnih interesa SAD“, prognozira Špunt.

Špunt ocjenjuje da je upravo to bio najznačajniji signal poslat nakon sastanka Putina i Makrona u Moskvi, a ne ukrajinsko pitanje.

„Ukrajina će, zapravo, na ovaj ili onaj način izaći iz našeg vidnog polja za tri-četiri nedjelje. Na kraju, čak i najagresivnije pristalice rata shvataju da čim proleće počne, a sredinom marta počinje proleće u Ukrajini, ni teoretski ne može biti govora ni o kakvoj ofanzivi. Stoga će ova tema, na ovaj ili onaj način, biti smaknuta sa dnevnog reda. Iz očiglednih razloga, Amerikancima je to danas potrebno, da bi maksimalno ojačali vojnu komponentu svog uticaja u Evropi. Evropljani su prinuđeni da to zasad trpe, ali trpe i ne pristaju“, ocjenjuje Špunt.

Kao jedan od pozitivnih signala eksperti izdvajaju činjenicu da je sastanak trajao više od pet sati, što govori da su obje strane spremne za dijalog i rješavanje kriza upravo političkim putem, a ne oružjem. Od ovog razgovora niko nije očekivao značajne pomake i rješenja, ali je dragocjeno to što su tokom pregovora postojali elementi povjerenja i želje da se razumije druga strana.

Osim toga, ono na šta eksperti skreću pažnju, jeste i Makronova šetnja po Crvenom trgu, što, kako se ocjenjuje, pokazuje da i Zapad u cjelini takođe smatra da rata neće biti. Da je drugačije, Makron ne bi nonšalantno šetao centrom prestonice „zemlje agresora“, prenosi “Sputnik”

Međutim, Špunt ukazuje na to da u jeku tenzija između Zapada i Moskve i poteza koje povlače SAD treba biti obazriv i nikako pretjerano optimističan.

„Uostalom, i jednoj i drugoj strani je bilo jasno da se ovaj sastanak neće završiti ničim suštinskim, a to je bilo i nerealno očekivati. U situaciji kada se američke trupe prebacuju u Evropu, kada se Ukrajina puni oružjem i kada ’Blumberg‘ objavljuje vest o ruskom napadu na Ukrajinu, nema smisla govoriti o deeskalaciji. Odnosno, u narednih nekoliko nedjelja ili dana deeskalacija je nemoguća, ali i Putin i Makron su političari sa mnogo iskustva u rukovođenju svojim državama, stoga su u stanju da rade na dugim poljima“, ocjenjuje Špunt.

Makron novi evropski lider?

Ekspert ponavlja da je posjeta Makrona Moskvi povezana sa njegovom željom da zauzme lidersku poziciju u Evropi.
„Istorijski postoji borba između Francuske i Njemačke za liderstvo u Evropi. Naročito u situaciji kada je Velika Britanija izašla iz ove borbe i rekla da su to ’kontinentalne igre koje mi ne igramo‘. Britanci još kažu: ’Mi imamo svoju agendu, svoje teme i živimo na ostrvu‘. Britanska pozicija, svakako, ne znači ni najmanje raskid sa EU, a još više sukob sa EU, ali znači da je mjesto lidera Evrope u globalnom kontekstu slobodno“, dodao je Špunt.

Tome u prilog idu i Makronove izjave nakon posjete Moskvi i sastanka sa ruskim liderom Vladimirom Putinom da je postigao svoj glavni cilj i spriječio eskalaciju sukoba u Ukrajini, te da je „povjerenje u Francusku (u svijetu) poraslo“.
„Angela Merkel, iz očiglednih razloga, nije mogla da prenese to lidersko mjesto na svog nasljednika, jer uz sve poštovanje prema novom njemačkom kancelaru, on nije ni deseti dio Merkelove. Shodno tome, Francuska sada pokušava da pokaže da nema druge alternative i da je ona jedini lider Evrope. U tom smislu, Ukrajina je samo izgovor i više liči na igralište na kojem lider Francuske pokušava da pokaže da je on i samo on pravo oličenje glasa Evrope. Otuda ove akcije protiv Ukrajine i Rusije“, ocjenjuje Špunt.

Ruski analitičari podsećaju da je Putin na sastanku sa Makronom još jednom iznio stav Moskve o evropskoj bezbjednosti, ukrajinskoj krizi, bilateralnim odnosima i nizu drugih gorućih pitanja i zaključuju da je uprkos određenim razlikama ton sastanka bio pomirljiv. Prošao je bez optužbi i prijetnji.

Putin je prilično dosljedno dezavuisao ideju Zapada da će Rusija napasti Ukrajinu i utisak je da je francuski predsjednik to dobro razumio, a dva lidera su uspjela da približe stavove o Ukrajini i usaglasili su se da rješenje ukrajinskog pitanja može da bude samo političko, a osnovu za regulisanje situacije u zemlji čine Minski sporazumi.