Šta ruska ekonomija dobija s pripojenim regionima

03.10.2022. | 22:35

Šta Rusiji donosi pripajanje Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti nakon što je državna Duma ratifikovala sporazume o njihovom pristupanju Ruskoj Federaciji.
Građani koji žive na pomenutim teritorijama su velikom većinom glasali za pridruživanje Rusiji na referendumima nedavno održanim u septembru. Ekonomisti sada kažu da će obnova tih teritorija razorenih u sukobima zahtijevati ogromna ulaganja, ali napominju da bi korist od integracije mogla biti još veća, piše RT.

Novi regioni

Ukupna površina Donbasa, Hersona i Zaporožja je skoro 109.000 kvadratnih kilometara ili više od 15 posto ukupne površine Ukrajine. Više od osam miliona ljudi živi na teritorijama, koje raspolažu sa više od 5,6 miliona hektara obradive zemlje. Moskva tek treba da odredi buduće granice Hersona i Zaporožja, pošto neke njihove dijelove još kontrolišu ukrajinske trupe.

Industrijski potencijal Donbasa

Donbas, sa ekonomijom zasnovanom na uglju, bio je industrijsko srce Ukrajine. Donjecka Narodna Republika (DNR) učestvovala je sa 20 odsto u ukrajinskoj industrijskoj proizvodnji do 2014.

U tom regionu, bogatom mineralima, nalazi se četvrto najveće polje uglja u Evropi, čije se rezerve procjenjuju na preko 10 milijardi tona. Do februara 2022, u Donbasu je radilo 115 rudnika uglja koji su proizvodili oko 70 miliona tona te sirovine godišnje. Na teritoriji Donjecke oblasti nalazi se i osam elektrana.

Luganska Narodna Republika (LNR) je važno transportno čvorište i poznata je po metalurgiji, mašinskoj i poljoprivrednoj industriji. Takođe ima hemijske i farmaceutske fabrike i nekoliko rudnika uglja. Preko njene teritorije prolazi niz značajnih tranzitnih auto-puteva, a tamošnje vlasti kažu da je njen poljoprivredni potencijal veliki, pri čemu je u fokusu proizvodnja žitarica.

Energetska snaga Zaporožja

Zaporoška oblast je centar snabdijevanja energijom, sa svoja tri moćna proizvođača elektične energije – nuklearkom Zaporožje, najvećim nuklearnim postrojenjem u Evropi, s hidroelektranom Dnjepar i vetroparkom Botijevo.

Zaporožje je 2019-2020. proizvodilo oko 40 milijardi kilovat-časova električne energije godišnje, što je otprilike od 25 do 27 odsto cjelokupnog energetskog sektora u Ukrajini. Taj region raspolaže brojnim velikim industrijskim i mašinskim pogonima, među kojima je i Fabriku automobila Zaporožje (ZAZ) s proizvodnjom od 150.000 vozila godišnje, prenosi “Sputnik”.

Rijeka Dnjepar, akumulacija Kahovka i Azovsko more igraju značajnu ulogu u privredi Zaporožja, koja takođe ima veliki potencijal za industrijski uzgoj ribe.

Hersonska oblast – poljoprivredna regija

Hersonska oblast je specijalizovana za brodogradnju i poznata je po svojim odmaralištima i poljoprivredi. Ona ima najveću površinu obradivog zemljišta od skoro 20.000 kvadratnih kilometara. U tom regionu proizvode se žitarice, suncokret i povrće. Plodna zemlja omogućava dvije, a ponekad i tri žetve u sezoni.

Druge njene tradicionalne industrije su stočarstvo i vinarstvo. Planira se razvoj odmarališta i turističkog klastera na toj teritoriji, koja ima izlaz i na Azovsko i na Crno more.

Sa kojim izazovima se suočava Rusija?

Rusija je pridruživanjem ovih oblasti dobila zemljište sa nevjerovatnim poljoprivrednim i industrijskim potencijalom, ali sa vrlo urušenom infrastrukturom.

Primarni interes vlade je da integriše te teritorije i pomogne im da prevaziđu jaz u ekonomskom razvoju i da se oporave od razaranja koje je nanio sukob. U početku će Moskva finansirati budžete ova četiri regiona, a u budućnosti, kako se integracija bude produbljivala i ekonomija ponovo pokrenula, obim transfera iz saveznog budžeta će se smanjivati, kažu stručnjaci.

Kako bi Donbas, Zaporožje i Herson mogli da doprinesu ruskoj ekonomiji?

Postavljajući pitanje kako bi Donbas, Zaporožje i Herson mogli da doprinesu ruskoj ekonomiji, RT u prvi plan ističe njihov izuzetno povoljan geografski položaj koji pruža ogromne mogućnosti zbog prisustva luka i pomorskih puteva sa jugom Rusije.

Pristup ključnoj luci Marijupolj u Azovskom moru znači potencijalno povećanje isporuka uglja i druge robe Africi i zemljama Južne Azije. Ovi regioni mogu da doprinesu obezbjeđivanju nacionalnog prehrambenog suvereniteta i povećanju izvoza hrane u „prijateljske“ države. Eksperti procjenjuju da bi potencijalni doprinos ruskoj ekonomiji mogao da vrijedi bilione rubalja, pa i više.