Vahid Halilhodžić otkrio pod kojim uslovima bi prihvatio da bude selektor BiH: “To je jedini moj uslov!”

24.01.2024. | 09:19

“Nikad nisam razmišljao o finansijskim uslovima, kada se moje ime dovodilo u vezu da preuzmem reprezentaciju! Za Bosnu i Hercegovinu radio bih besplatno, a nikako za plaću! Imao sam jedan uslov. Poručio sam to Vici Zeljkoviću. Spreman sam voditi BiH, samo ako će reprezentacija igrati u Banja Luci! To je jedini moj uslov – priznao nam je Vahid Halilhodžić.

Najbolji bh.trener kojeg je BiH imala, iznenada je stigao u Sarajevo. Odsjeo je u “Evropi”, a u “Novoj bentbaši” družio se sa Saidom, Fuadom i Harisom Čolpom. Vahin gost bio je i Pavle Pepđonović, ulcinjski biznismen i humanista. Inicijator i organizator druženja sportista iz regiona.

Nekretnine u Dubrovniku

Vaha je u Sarajevo došao dogovoriti posao, ali ne fudbalski.

– Imam sastanak sa svojim arhitektama. S najboljim arhitektama. Gradim u Dubrovniku, pa sam tim povodom u Sarajevu. Već danas idem nazad. Svratit ću do Ene i svojih u Jablanicu, potom u Mostar, pa dalje za Dubrovnik” – otkriva Vaha svoj plan.

Svakodnevno odbija unosne, milionske ponude. Iranski “Mančester”, odnosno najmoćniji klub Persopolis ne pita za cijenu. A Vaha se “igra”, diže ljestvicu. Prije će biti da mu se ne radi više, iako bi u jesen karijere mogao zaraditi nekoliko miliona. Eura, dolara svejedno.

– I onda čujem pišu i govore kako Vahu zanimaju pare. Opet vam kažem, u Bosni bi radio bez plaće, ali da se samo ja pitam sve oko reprezentacije. I kao što sam rekao da državni tim igra u Banja Luci i Mostaru” – podvlači karizmatični stručnjak.

Žali što je NSBiH lako trošio imena, kakva su Baka Slišković, Safet Sušić, Mehmed Baždarević, Robert Prosinečki, Dušan Bajević, Ivaylo Petev, Faruk Hadžibegić, Meho Kodro…

“Nemoguće da je sve do trenera. Nije valjda da niko nije valjao. Ja znam da BiH ima kvalitetnih igrača. I ovde i u svijetu. Znam šta znači uspjeh reprezentacije i koliko bi valjalo za našu zemlju. Kad vidim ko sve igra na evropskom i svjetskom prvenstvu, boli me duša što nas nema…”.

O Mamićima

Vahid je pričao o iskustvu iz Maksimira.

” Nosim najljepše uspomene iz Dinama i Zagreba. Nisam imao ni najmanjih neugodnosti. Osim “incidenta” u svlaćionici, kada je došao Zdravko Mamić. Iako je Zdravko imao dobre namjere, ja nikome ne dozvoljavam dolazak u kabinu. Tamo sam ja šef. Bilo je to u poluvremenu jedne utakmice. Mi smo već osigurali naslov, a ja sam želio dati šansu igračima koji su manje igrali. Kako nije bilo željene igre, pitali su me može li Mamić doči u svlačionicu. Da ih “nariba”. Znate šta se sve dešavalo u svlačionici. Uspio sam sam se kontrolirati, momci su zapeli, pobjedili smo. Nakon utakmice pozdravio sam se sa svima i napustio Maksimir. Kažem vam, ipak pamtim samo lijepe stvari. I sada s Mamićima, Zokijem i Zdravkom imam korektne odnose. Izgradio sam fin odnos i s navijačima, iako su me po dolasku pripremali za najgori scenarij. Pojedini navijači čak su tražili od mene da rušim Mamića. Ja to nisam želio. Rekao sam im jasno i glasno da je Dinamo iznad svih. Mamić mi je dao posao, nisam htio okrenuti mu leđa- priznaje Vaha.

Velež i Hajduk

Premda je Veležovac cijelim bićem, bez medijske pompe podržavao je i pomagao Rođene u najteže vrijeme, fasciniran je jednim klubom iz susjedstva.

– Hajduk… Kakav je to fenomen. Hajduk, Split, Torcida… To nisam nigdje vidio. Ne mogu reći da mi nije laskalo povezivanje s Hajdukom. Godi mi i kada prošetam Rivom, ljudi me pozdravljaju…

Vaha hvali vodeće ljude u Veležu.

“Vidim da se puno radi na infrastrukturi, a to je u ova vremena jako teško. Tamo je bila livada, a sada jedan od najljepših stadiona u BiH. Trener dobro radi svoj posao. Veležu je mjesto u samom vrhu. Ja vjerujem da će izboriti nastup u Evropi. Važno je to za klub, za navijače, igrače… Za sve one koji pomažu klub. Svaka čast Sarajevu i Želji, to su sarajevski klubovi, a Velež se volio širom Jugoslavije, Evrope… U Maleziji i danas se sjećaju Veležove turneje. Svi su čuli za mostarski BMW”-podsjeća Vahid.

Kafa s Mušovićem

Dvodnevni boravak bh.stručnjak završio je ugodnom kafom u “bečkoj” kafani hotela Evropa s Džemaludinom Mušovićem. Evocirali su uspomene iz sedamdesetih godina. Muše je igrao protiv oba Halilhodžića, starijeg Salema i mlađeg Vahida. Pričali su o velikom golmanu i čovjeku Esi Dugaliću, o svjetskom prvenstvu u Španiji… O reprezentaciji Bosne i Hercegovine, najmanje.

– Ne pratimo naš tim, pa ne možemo komentirati igru i šanse u baražu. Dok ima nade treba učiniti sve da se izbori plasman na EP- jednoglasni su Mušović i Halilhodžić kada je u pitanju državni tim.

Vahi je telefon stalno zvonio. Zvali su menadžeri, slali ponude, tražili zastupništvo, nudili milionske ugovore. Vahid bi pogledao i pročitao poruku i uz blagi osmjeh provukao.

“Dosta je bilo! Vrijeme je da odmaram i uživam!”.

Premda se posvetio investiranju u nekretnine, uživa u ulozi dede, ne treba isključiti mogućnost novih podviga. Poželi li nekad reprezentacija plasman na svjetsko prvenstvo, Vahid Halilhodžić je dobitna kombinacija.