Šta se krije ispod glečera na Grenlandu: Specijalna misija kreće u potragu

02.02.2022. | 22:23

Predstojeća robotizovana misija sa podmornicom koja će proučavati donju stranu glečera Grenlanda može otkriti koliko će ove sante „tekućeg leda“ doprinijeti porastu nivoa mora.

Misija, zakazana za sredinu 2023, poslaće robotizovanu podmornicu na dno izlaza tri glečera, a sva tri se nalaze na zapadnoj obali Grenlanda. I baš kao i svi glečeri, ovi komadi leda teku i pomjeraju led iz unutrašnjosti Grenlanda u okean, što čini njihovu dinamiku važnom za razumijevanje porasta nivoa mora kako se Arktik topi. Ovo je prvi put da će naučnici imati pogled izbliza ispod glečera velikog ostrva.

„Najveća neizvjesnost vezano za doprinos Grenlanda porastu nivoa mora je koliko brzo će ledeni pokrivač gubiti masu“, rekla je u saopštenju Džini Katanija, profesorka na Školi geonauke Džekson Univerziteta u Teksasu, koja vodi ovo putovanje.

„Znamo koliko je od nivoa mora uskladišteno u ledenom pokrivaču, znamo da se klima zagrijeva i mijenja ledeni pokrivač, ali ono što ne znamo je brzina kojom će ovi glečeri doprinijeti porastu nivoa mora.“

Da bi saznali, Katanija i njene kolege će postaviti podmornicu NUI na donju stranu glečera gdje je put do okeana. NUI se neće proučavati sam led, već zidove pijeska i sedimenta koje glečer izbacuje ispred sebe dok plovi. Ove zemljane barijere poznate su kao morene i pomažu u stabilizaciji leda kao čep koji sprečava da voda teče. Pitanje je šta će se dogoditi ako se čep izvuče.

Podmornica će mapirati topografiju morena i uzeti jezgra sedimenata, što će pomoći naučnicima da bolje razumiju koliko su morene stabilne. Podmornica će takođe sakupljati uzorke sedimenta iz oblaka sedimenta koji izlazi ispod glacijalnog leda, piše portal „Lajv sajens“.

Neki naučnici su ukazivali da bi efekti globalnog zagrijevanja na porast nivoa mora mogli da se odlože ako bi se koristila neka metoda za izgradnju ovih podmorskih morena, podupirući ledeni pokrivač Grenlanda. Istraživanje će pomoći da se sazna da li ta ideja ima ikakvih osnova, navode iz instituta u Teksasu.

„Ovo je visoko rizična nauka koja se isplati, ali to je upravo ona vrsta hrabrog koraka koja je potreban za rješavanje hitnih i društveno relevantnih pitanja o klimatskim promjenama i geohazardima“, rekao je Demijan Safer, direktor Instituta za geofiziku Univerziteta Teksas, jedan od partnera u istraživanju, prenosi Sputnik

Rad u teškim uslovima duž obale Grenlanda nije jednostavna stvar. NUI će biti povezan sa istraživačkim brodom tankim optičkim kablom dugim 16 kilometara. Ako kabl pukne, podmornica može da se vrati na površinu koristeći akustiku i programirana je da se vrati na unaprijed programiranu lokaciju za preuzimanje ako komunikacija ne uspije.