Kina otpočela sa kopanjem misteriozne rupe duboke 10 kilometara VIDEO

12.06.2023. | 23:22

Postoji mnogo načina na koje naučnici mogu da otkriju šta se dešava ispod Zemljine površine – kao što je mjerenje seizmičkih talasa dok putuju pod zemljom – ali možda ništa nije bolje od stvarno, stvarno, stvarno duboke rupe.

Prema kineskoj državnoj novinskoj agenciji Sinhua, u toku su radovi na kopanju bušotine od 11.100 metara u pustinji Takla Makan na sjeverozapadu Kine.

Ovo neće biti najdublja bušotina koju su ljudi do sada napravili. Neće nadmašiti 12.262 metara duboku Koljsku ultraduboku bušotinu u Rusiji (koja je sada napuštena), ili naftnu bušotinu BD-04A na naftnom polju Al Šahen u Kataru, od 12.290 metara – ali približava se.

Kineski naučnici se nadaju da će bušotina značajno poboljšati naše razumijevanje duboke geologije Zemlje, dok će se uporedo tragati i za rezervama nafte i gasa, kako bušenje bude sve više napredovalo.

Kina nije otkrila previše o detaljima bušotine, ili vrstama eksperimenata i analiza koje će sprovoditi kada se završi, ali će to svakako pomoći da se potvrdi ono što mislimo da znamo o Zemljinoj kori. Kontinentalna kora se spušta do dubine od oko 30 kilometara, tako da ni ova bušotina neće dopreti do plašta.

Ovo je ogroman tehnički poduhvat. Bušenje će trajati više od godinu dana, a za ovaj posao je dopremljeno oko 2.000 tona opreme i instrumenata – uključujući burgije i cevi za bušenje.

Koliko je teško doprijeti do ovih dobina svedoči Koljska superduboka bušotina. Radovi na tom projektu počeli su u maju 1970. godine i trajali do 1994. godine, sa ukupno pet iskopanih bušotina zbog mehaničkih kvarova i prekida.

Pokazalo se ipak veoma korisnim. Naučnici su pronašli vodu i vodonik u količinama i na dubinama na kojima to nisu očekivali. Još jedno zanimljivo otkriće bilo je prisustvo mikroskopskih fosila planktona na oko 6.000 metara ispod površine.

„Teškoća izgradnje projekta bušenja može se uporediti sa velikim kamionom koji vozi dvije tanke čelične sajle“, rekao je za Sinhua naučnik Sun Jinšeng sa Kineske inženjerske akademije.

Oprema koja se koristi za bušenje mora da izdrži temperature do 200 stepeni Celzijusa i atmosferski pritisak oko 1.300 puta veći nego što je na površini.

Kada bude završena, za očekivanih 450 dana (otprilike), nova rupa u Kini će proći kroz 10 kontinentalnih slojeva – slojeva sedimentnih stijena koji se protežu preko celih kontinenata – sve do sistema krede, formiranog još od prije 145 miliona godina.