Ako sudove poslije pranja posložite mokre možete teško da se razbolite: Naučnici otkrili da se ovo nikada ne radi

Odlaganje mokrih sudova može dovesti do bakterijske kontaminacije

U industriji usluživanja hrane, slaganje posuđa bez potpunog sušenja poznato je kao ‘mokro gnežđenje’. Stručnjaci kažu da ova praksa može biti opasna, jer dugotrajna vlaga podstiče rast bakterija i drugih klica.

“Mnogi se ljudi usresređuju na temeljno pranje posuđa kako bi uklonili vidljive ostatke hrane, ali takođe je važno pažljivo osušiti posuđe kako bi sprečili razvoj bakterija i drugih klica na površinama posuđa”, kaže Kali Džonson Arbor doktorka medicine, stručnjak medicinske toksikologije i direktorka u Nacionalnom centru za otrove.

Džonson Arbor napominje da ako koristite svježe oprano posuđe koje nije potpuno osušeno, “rizik od prenosa bolesti vjerovatno je nizak”. Međutim, oprano posuđe koje je ostalo mokro duže vreme može da sadrži opasne količine bakterija.

“U jednoj studiji iz 2001. istraživači su merili rast bakterija na prljavim, na svežem vazduhu osušenim i mokrim tanjirima pronađenim u bolničkoj kuhinji. Naučnici su otkrili da su svežem vazduhu osušeni tanjiri imali sličnu količinu bakterija kao i mokro posložni tanjuri u prva 24 sata nakon pranja. Međutim, 48 sati nakon pranja, mokro posloženi tanjiri imali su značajno više bakterija nego oni koji su osušeni tako što su odloženi da se osuše na vazduhu, što sugeriše da produženo mokro odlganje posuđa može biti faktor rizika za rast i prenos bakterija”, objašnjava ona.

Postoji nekoliko vrsta bakterija koje će verovatno kontaminirati posuđe ako ga ne osušite.

“Posuđe vjerovatno sadrži klice koje se obično nalaze u rukama i ustima ljudi koji ga koriste. Takve bakterije uključuju Stafilkok i Streptkoka vrste”, kaže Džonson-Arbor, dodajući da one mogu da izazovu razne bolesti kod ljudi, uključujući rane, kožu infekcije i sepsu.

“Posuđe koje se koristi u bolnicama, staračkim domovima ili drugim medicinskim ustanovama može da sadrži i druge klice, uključujući bakterije koje uzrokuju bolesti ili gljivične vrste kao što je Kandida auris, ako se ne dezinfikuje i ne osuši na odgovarajući način”, dodaje ona.

Iako sušenje posuđa krpom može brzo da ukloni vlagu, Džonson-Arbor kaže da je najbolji način za sušenje sudova dugo sušenje na vazduhu na rešetki.

Bolesti koje se prenose hranom, kao što su E. coli i Salmonela, mogu da žive na krpama za posuđe 48 sati ili više. Istraživački tim primećuje da dok 92 odsto potrošača koristi kuhinjske krpe i sunđere kao deo svoje rutine čišćenja posuđa, samo devet odsto ih mIJenja svakodnevno, brzinom koja bi smanjila bakterijsku kontaminaciju. U međuvremenu, korištenje reštke pruža sterilnije okruženje za sušenje posuđa, manje sklono kontaminaciji.