Četiri činjenice o zamrzavanju jajnih ćelija
05.11.2023. | 19:14Sve više žena poseže za metodom zamrzavanja jajnih ćelija – prije svega kad ne nađu odgovarajućeg partnera.
Takozvana „krioprezervacija“ je šansa da žena kasnije postane majka. Postupak je bez garancija i krije rizike.
Početkom ili sredinom tridesetih mnoge žene počinju da osjećaju otkucavanje svog biološkog sata. Nije li sada vrijeme da zasnujem porodicu?
Ali, šta će biti sa karijerom? Da li ću imati sopstveni život sa prijateljima i hobijima? A gdje je muškarac kojeg mogu da zamislim kao oca moje djece? Možda ipak kasnije…
U međuvremenu, biološki sat nastavlja da otkucava, prenosi DW.
1. Jajne ćelije takođe stare
Od trideset i pete godine smanjuje se plodnost žene na osnovu normalnog starenja. To ne znači da spontana trudnoća ni u narednim godinama nije moguća, ali raste mogućnost da nije baš svaka jajna ćelija plodna.
Žene dolaze na svet s programiranim ukupnim brojem jajnih ćelija. Pri rođenju, žensko dijete ima jedan do dva miliona jajnih ćelija. Do puberteta od njih ostane ukupno 300.000. Mnoge takve ćelije nikada ne sazrijevaju.
Oko 400 jajnih ćelija sazrijevaju tokom plodnih godina. Normalno je da po jedna mjesečno može biti oplođena. Što je žena starija, to je proces sazrijevanja jajne ćelije izložen većem riziku od greške.
U procesu diobe ćelije koja se zove mejoza, rezultat su ćelije koje imaju po 23 hromozoma s nasljednim informacijama majke. Ako se desi greška u diobi, ćelije sadrže previše ili premalo hromozoma. To otežava začeće, raste broj spontanih pobačaja.
2. Krioprezervacijom se dobija na vremenu
Proces starenja jajnih ćelija se zaustavlja, ako se zamrznu. Taj postupka se naziva krioprezervacija ili kriokonzerviranje. Na početku su uzimane jajne ćelije po želji žena koje su obolele od teških bolesti kao što je rak.
Krioprezervacija bez medicinske nužnosti dobila je naziv „Social Freezing“. Žene koje pribjegavaju toj metodi nadaju se da će tako prevariti biološki sat i da će kasnije postati majke, kada im to finansijski, poslovno i privatno više odgovara.
Ginekološkinje Jana Pape i Sibil Čudin u članku za jedan stručni medicinski časopis pišu da je glavni razlog da se žene odluče na ovaj korak to što nemaju partnera.
3. Skup postupak
Prije uzimanja jajnih ćelija i njihovog zamrzavanja, sprovodi se takozvani stimulacioni tretman. Žene sebi u određenom vremenskom periodu daju hormonalne injekcije, kako bi podstakle zrenje što većeg broja jajnih ćelija.
Hormonalni tretman ima katkad i neželjena dejstva – vrtoglavicu, valunge, poremećaj vida. Neophodne su dvije do četiri stimulacije. U optimalnom slučaju prikupi se 25 zrelih jajnih ćelija. Najčešće je to između 10 i 15. Punkcijom se iz zrele jajničke kesice, takozvanog Grafovog folikula, uz pomoć tanke igle usisa jajna ćelija.
To je zahvat niskog rizika i traje 10 do 15 minuta. Odmah zatim se jajne ćelije naglo zamrzavaju uz pomoć azota. Taj postupak se zove vitrifikacija. Na temperaturi od -197 stepeni Celzijusa jajne ćelije mogu da se čuvaju nekoliko godina.
Ukupni troškovi postupka u Njemačkoj iznose između 2.000 i 4.000 evra. Povrh toga, godišnje „parkiranje“ zamrznutih jajnih ćelija u specijalnim uslovima košta između 200 i 300 evra.
Kasnija vještačka oplodnja spermom iznosi još 2.000 evra. „Social Freezing“ ne proizilazi iz medicinske nužnosti, pa zdravstveno osiguranje ne preuzima troškove.
4. Bez garancije za kasnu trudnoću
Uprkos velikim troškovima ne može se garantovati da će žena koja to uradi kasnije zaista na taj način postati majka. Kada se krioprezervacijom sačuvane ćelije oplode, samo u deset odsto slučajeva se zaista i rodi dete, napominju Pape i Čudin. I tu važi pravilo da je verovatnoća kasnije trudnoće i rađanja djeteta veća, što ranije žene zamrznu jajnu ćeliju.
Efikasnost postupka ima još jednu prepreku. Mnoge žene sačuvaju krioprezervacijom ćelije, ali ih onda kasnije uopšte ne upotrebe. Prema rezultatima jednog istraživanja iz 2017, razlog leži prije svega u tome da žene i kasnije nisu pronašle životnog partnera, pa se boje da postanu samohrane majke.
