“Čučanje je ‘urbana legenda'”: Fizičar savjetuje kako da se sačuvate od udara groma

19.07.2021. | 11:17

Viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Beogradu, dr Marko Vojinović, dao je savete kako se zaštititi od udara groma. Dr Voinović je objasnio kako se računa daljina groma ali i koje greške mogu biti kobne tokom oluje.

Upozorio je da se mnogi vode ne činjenicama već “urbanim legendama”, što može biti opasno, piše TV Prva.

Po riječima dr Vojinovića, mnogi se vode urbanim legendama a ne činjenicama

“Brojimo sekunde od bljeska”

Na pitanje šta prvo da uradimo kad počne da grmi, dr Vojinović kaže da moramo da uradimo dvije osnovne stvari – da procjenimo koliko daleko udaraju munje i da se prema tome sklonimo.

“Dvije stvari su osnovne, prva je da procjenimo koliko je grmljavina daleko. Ako je dovoljno blizu je skloniti se u zatvoren prostor, u auto, zgradu, kuću… Procjenićete na osnovu razlike između vremena koje protekne otkad vidimo bljesak, i kada čujemo zvuk grmljavine. Brojimo sekunde od bljeska, i ako prođe više od tri, četiri sekunde, onda je grmljavina daleko. Ako je proteklo manje, onda je blizu”, kaže.

On je dodao da u slučaju da nismo sigurni koliko je daleko udarila munja ili je ne vidimo uđemo u zatvoren prostor.

“Može i to da se desi i onda teško može da se procjeni rastojanje, moramo da je vidimo. Ako se plašimo najbolje je ući u zatvoren prostor”, rekao je dr Vojinović.

“Svi metalni predmeti privlače grom”

Na pitanje da li je istinita priča da čučanje smanjuje šanse za udar groma i da li se moramo otarasiti nekih predmeta, Vojinović kaže da je čučanje “urbana legenda”.

“Čučanje je jedna urbana legenda, ne pravi neku razliku da li ste čučnuli ili i dalje stojite, ležite… Svi metalni predmeti potencijalno privlače grom, da kažemo, električno pražnjenje iz atmosfere i bilo kakav metalni predmet indukuje naelektrisanje suprotnog pola i time ga privlači. Tako da je pametno otarasiti se metalnih predmeta koje imamo kod sebe, a u to spada i mobilni telefon”, navodi.  On je i objasnio da boja munje zavisi od toga do koje temperature se usijao vazduh. Najtoplije su svjetloplave, karakteristične nijanse, ali svaki grom je podjednako smrtonosan ako je dovoljno blizu.

“Do tragičnih ishoda rijetko dovodi direktan pogodak u osobu, grom udari blizu. I kada udari u zemlju, u bilo koji predmet, okolina mjesta udara se naelektriše. Ljudi bježe, potrče a elektricitet želi da ide najkraćim putem, kroz najbolji provodnik. I onda kroz naelektrisano tlo, kroz noge, doživimo strujni udar. Ako stojimo na jednom mjestu, to se neće dogoditi”, kaže on, piše Blic.