Dijete ne prihvatate lako i teško ih sprovodite: Zdrave namirnice koje nutricionisti jedu svaki dan

23.09.2024. | 10:39

Želite da znate kako da jedete zdravije, ali vam mnoge smjernice nisu najjasnije, dijete ne prihvatate lako i teško ih sprovodite.

Često od prevelikih izbora ne umijemo da donesemo pravilnu odluku. Ipak, najbolja smjernica za zdraviju ishranu je da poslušate savjete nutricionista i stručnjaka iz oblasti ishrane koji svojim primjerom promovišu zdravu ishranu.

Orašasti plodovi

Nutricionisti na svom svakodnevnom meniju imaju orašaste plodove i to sa dobrim razlogom. Oni obezbijeđuju ljudskom organizmu biljne proteine, masti zdrave za srce i vlakna. Ove namirnice smanjuju faktore rizika od srčanih oboljenja i odličan su saveznik vitke linije.

Stručnjaci preporučuju podjednako orahe, lešnike, bademe, ali i brazilski orah koji je bogat selenom. Naime, jedna studija sugeriše da jedenje dva brazilska oraha dnevno može poboljšati status selena u vašem organizmu.

Zeleno povrće

Bilo da se radi o spanaću ili kelju u smutijima, velikim salatama za ručak ili pečenom prokelju za večeru, zeleno povrće je uvijek na dnevnom meniju nutricionista. Bogato je hranljivim materijama kao što su folna kiselina, vitamin B koji je potreban za zdrava crvena krvna zrnca, beta-karoten i lutein za zdrave oči i vitamin K za zgrušavanje krvi.

Takođe, nedavna studija pokazala je da su ljudi koji su jeli najmanje jednu porciju lisnatog povrća na dan imali sporiji pad kognitivnih sposobnosti od ljudi koji nisu.

Bobičasto voće

Nutricionisti vole maline, kupine, jagode i borovnice jer su sve bogate vlaknima i vitaminom C. Nedavna studija objavljena u Europian žurnal of nutrišn otkrila je da su starije osobe koje svakodnevno uzimale jednu šolju svježih borovnica imale bolje rezultate na testovima mozga od ljudi koji nisu jeli ovo voće.

Pasulj

Ne samo da je pasulj bogat vlaknima, već je i bogat biljnim proteinima. Nutricionisti vole pasulj i sočivo jer sadrže razne vitamine i minerale, uključujući vitamine B, gvožđe i cink.

Ove mahunarke su pristupačne što ih čini sjajnim za raznovrsne obroke.

Ovas

Ovas je bogat vlaknima i zauzima posebno mesto u ishrani nutricionista. Pomaže u smanjenju nezdravog nivoa LDL holesterola i odličan je izbor za zdravlje srca i vaskularnog sistema.

Čia sjemenke

Sa malo ugljenih hidrata i prepuna vlakana, omega-3 masnih kiselina i proteina, čia sjemenke su izuzetno dobre da vas lako i dugo drže sitim. Čia sjemenke takođe mogu pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi i podsticanju dobrog varenja i zdravog srca.

Jaja

Jaja spadaju, po mišljenju nutricionista, u super namirnice. Nije važni ni kako ih spremate, kao kajganu, omlet ili prženo, bareno- ali je važno da znate da vam ona daju nevjerovatnu snagu i da su odličan izvor kvalitetnih proteina. Sadrže i holin koji je esencijalni nutrijent važan tokom cijelog životnog vijeka. To je posebno značajno tokom trudnoće i za mamu i za bebu, ali manje od 10 procenata trudnica konzumira dnevni preporučeni unos. Holin pomaže tijelu da iskoristi druge hranljive materije kao što su omega-3 masne kiseline i vitamini B. Jaja takođe sadrže vitamin D, hranljivu materiju koja je ključna za zdravlje kostiju.

Kiseli kupus

Fermentisana hrana dobija više pažnje u svijetu ishrane zahvaljujući svom pozitivnom uticaju na mikrobiom crijeva. Kišeljenjem kupus koji je prirodno bogat vlaknima i vitaminima C i K, dodatno je obogaćen i glukozinolatima, jedinjenjima koja mogu pomoći u smanjenju upale i potencijalno u borbi protiv raka.

Suve šljive

Kalijum i magnezijum u suvim šljivama održava kosti vitalnim i jakim prema studiji iz 2017. koja je objavljena u časopisu Nutrients. I za razliku od drugog sušenog voća, suve šljive imaju relativno nizak glikemijski indeks što znači da ih tijelo sporo vari i apsorbuje.

Ekstra djevičansko maslinovo ulje

Ovaj ključni sastojak mediteranske ishrane zdrave za srce je dnevni dodatak obrocima dijetetičara. Ono je izvor mononezasicćenih masti, a sadrži i brojne polifenole i povezuje se sa prevencijom nekoliko hroničnih bolesti. Takođe povećava apsorpciju određenih hranljivih materija.

Tamna čokolada

Svima nam je potrebno malo šećera jer je ova namirnica, iako prilično ozloglašena, zapravo gorivo za naš mozak. A nutricionisti savjetuju da uvijek budete umjereni i da birate tamnu čokoladu. Naime, gram po gram, kakao kojim je bogata tamna čokolada je jedan od najvećih izvora antioksidanasa.

Osim toga, istraživanja sugerišu da uzimanje štangle crne čokolade četiri puta nedjeljno može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i poboljšanju funkcije krvnih sudova, prenosi Politikin Magazin.