Hormon stresa okidač za ozbiljne bolesti: Ovo su znakovi da je povišen

23.04.2024. | 11:35

Kortizol je hormon koji se proizvodi u nadbubrežnim žlezdama i koji kontroliše brojne telesne funkcije, uključujući regulaciju šećera u krvi i metabolizam, imunološke funkcije, kontrolu krvnog pritiska, upale i upravljanje odgovorom organizma na stres. Stres i određeni lekovi mogu da povećavaju nivo ovog hormona, tu su i ostali okidači, a kako se ispoljava ovaj zdravstveni problem?

Pored stresa i određenih lekova, poput steroida, uzročnici visokog kortizola mogu da budu poremećaji hipofize ili nadbubrežne žlezde, benigni tumori tih žlezda ili tumori u drugim delovima tela.

Kada je nivo ovog hormona visok tokom dužeg vremena, može doći do pojave Kašingovog sindroma, retkog stanja koje pogađa oko 10 do 15 ljudi na milion ljudi svake godine.

Stalno visok kortizol može da dovede do drugih komplikacija, zato je važno da prepoznate znakove i simptome kako bi se primenilo odgovarajuće lečenje.

Kortizol reguliše metabolizam, tako da nivoi kortizola veći od normalnih mogu da ometaju brzinu metabolizma ili ravnotežu između energije koju unosite hranom i energije koju trošite. Kada unesete više energije nego što potrošite, verovatno ćete se ugojiti.

Osobe koje imaju visok kortizol mogu da imaju usporen metabolizam, što znači da mogu da se goje čak i ako ne promene (negativno) svoje prehrambene navike.

Pretpostavlja se da povišen kortizol povećava apetit. U pojedinim studijama ljudi sa visokom reaktivnošću na kortizol ili jakim odgovorom na stres, bili su izloženi većoj verovatnoći da će više jesti tokom perioda povećanog stresa.

Višak kilograma usred povišenog kortizola ispoljava se na grudima, stomaku, licu i na gornjem delu leđa.

Promene na koži i kosi

Kod osoba sa Kašingovim sindromom češće se javljaju modrice, bez fizičkih povreda kao i povećanje ljubičastih strija na stomaku, kukovima i rukama. Kortizol je glukokortikoid ili steroidni hormon koji proizvodi nadbubrežna žlezda, a previše glukokortikoida može da stanji i oslabi kožu, što dovodi do primetnih oštećenja u gornjim slojevima kože.

Povećan nivo kortizola i androgena koji prati ovaj sindrom mogu da uzrokuju povećanje rasta dlaka. Povišen kortizol može da poremeti normalan obrazac rasta kose i uzrokuje gubitak kose ili ćelavost kod nekih žena.

Promene mentalnog zdravlja

Anksioznost, depresija i promene raspoloženja uobičajeni su simptomi visokog kortizola ili Kašingovog sindroma, iako stručnjaci nisu sigurni kako to stanje tačno uzrokuje psihijatrijske simptome. Pomenuti problemi imaju i druge uzročnike.

U nekim slučajevima pomenuta spona javlja se zato što kortizol zapravo utiče na promene u mozgu koje se manifestuju kao depresija i nesanica, ali takođe je verovatno da život sa bolešću poput Kašingovog sindroma ima uticaj na raspoloženje.

Umor i slabost

Ako imate visok kortizol, možete da se osećate umornije i slabije nego što je uobičajeno, može se javiti i ciljana slabost mišića jer visok kortizol mogu da izazove atrofiju mišića pa da se javi slabost u ramenima, kukovima i bedrima, i da kretanje postane otežano.

Uz Kašingov sindrom postoji i element mentalnog umora, koji ponekad može da traje čak i do remisije bolesti. Ljudi koji se bore sa ovom bolešću često moraju da više fizički i psihički rade kako bi obavljali svoje svakodnevne poslove, što dovodi do dugotrajnijeg osećaja umora.

Reproduktivne posledice

Visok kortizol može da utiče na funkcionisanje testisa i jajnika, pa Kašingov može da uzrokuje promene plodnosti kod muškaraca i žena, kao i specifičnije reproduktivne promene.

Muškarci mogu da budu skloniji erektilnoj disfunkciji, niskom broju spermatozoida i niskom seksualnom nagonu. Žene mogu da imaju neredovne menstrualne cikluse ili potpuni prekid menstruacije. Ovaj sindrom tokom trudnoće povećava rizik od pobačaja, gestacijskog dijabetesa, preeklampsije i prevremenog porođaja.

Visok nivoa kortizola mogu da dovede do razvoja hroničnih bolesti: osteoporoza, hipertenzija i dijabetes, piše health.com.