Koje su razlike između prethodnih sojeva koronavirusa i Delte

10.07.2021. | 22:36

Molekularni biolog i neurobiolog dr Miloš Babić navodi da obuhvat vakcinacijom u Srbiji nije ni blizu dovoljnom nivou imuniteta koji je potreban da se zaustavi virus nivoa zaraznosti kakav ima Delta.

Zbog broja mutacija koronavirusa, naučna nomenklatura je suviše konfuzna za komunikaciju sa širom populacijom, zbog čega je Svjetska zdravstvena organizacija nedavno reagovao tako što je dodijelio grčka slova najvažnijim novim sojevima. Soj koji se prethodno zvao B.1.617.2, „indijski soj“, „dupli mutant“ itd. sada je dobio ime „Delta“, navodi Babić u publikaciji „Nauka u Srbiji“.

Babić ocjenjuje da je Delta soj mnogo infektivniji od prvog soja virusa.

„Kod početnog soja kovida, svaka zaražena osoba je zaražavala otprilike oko dvije druge. Rane procjene ukazuju da će čovjek zaražen Delta sojem zaraziti oko pet do osam drugih“, navodi on.

Takođe, dodaje on, Delta soj vjerovatno proizvodi značajno težu bolest.

„Iako je potrebno još podataka, i kvalitetnijih, preliminarne brojke kažu da Delta soj uzrokuje do 85 odsto više hospitalizacija kod nevakcinisanih, kada se uzme u obzir starost oboljelih“, ističe on.

Dodaje da su registrovani novi simptomi, ali da njihova učestalost još nije potvrđena.

„Za razliku od prethodnih sojeva, za Deltu je prijavljen niz novih simptoma: gubitak sluha (ponekad, izgleda, trajan), veoma ozbiljni gastrointestinalni problemi, a u rijetkim slučajevima i periferne gangrene usljed potpune blokade kapilara mikrotrombima. Na sreću, ovo nije znak promjene u mehanizmima koje virus koristi, samo se radi o povećanju efektivnosti i brzine infekcije“, navodi Babić.

Babić kaže i da preliminarni podaci ukazuju da Delta u značajnoj mjeri ignoriše imunitet od prethodne infekcije.

Podaci su, međutim, veoma slabi i moja procjena je da je situacija u stvari bolja nego što trenutno izgleda“, kaže dr Babić.

On dodaje da Delta varijanta takođe smanjuje efektivnost vakcina. Efektivnost Pfizer-BioNTech vakcine protiv zaraze je smanjena na oko 80–90 odsto, AstraZeneca vakcine na oko 60–65 odsto, Džonson, prenosi N1.