Ljudi koji kasno odlaze na spavanje su u većem riziku da obole od ove bolesti
16.09.2023. | 21:53Neusklađenost između redovnog sna i ishrane može negativno da utiče na hormone koji regulišu apetit, metabolizam glukoze i raspoloženje, a „noćne ptice“ su u ozbiljnom riziku od nekih bolesti.
Ljudi koji kasno liježu, u “sitne sate” odlaze na spavanje, mogu da budu u većem riziku od dijabetesa u odnosu na “kokoške” – one koji na spavanje odlaze sat, dva, tri… prije ponoći, otkriva nova studija. Nova studija, objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine, otkrila je da “noćne ptice” ili ljudi sa “večernjim hronotipovima”, imaju veću šansu da im nezdrave životne navike postanu način života i da razviju dijabetes. Prema novoj studiji, ljudi koji više vole da kasno liježu i kasno se bude, mogu da ugroze svoje zdravlje.
Šta je hronotip?
Hronotip je prirodna sklonost, koju tijelo ima za buđenje i odmaranje u određenim trenucima. Generalno, ljudi mogu da se kategorizuju kao oni koji imaju hronotip “rane ptice” ili “noćne sove”. Hronotip osobe može da utiče na apetit, osjećaj budnosti/pospanosti i osnovnu telesnu temperaturu. Nije tajna da kvalitet nečijih navika spavanja utiče na njihovo blagostanje. Ali, dokazi takođe ukazuju na vrijeme nečije noćne rutine kao faktor opšteg zdravlja.
“Osobe koje su “noćne ptice” imaju 72 odsto povećan rizik od razvoja dijabetesa, a to je značajno uvećan rizik, kada se uporedi sa “kokoškama”, ljudima koji rano odlaze na spavanje” ističe dr Sina Kianersi, prvi autor studije i istraživač.
Osobe koje kasno odlaze na spavanje puše i rijetko vježabaju
Istraživački tim je takođe otkrio da “noćne ptice” češće puše, retko vježbaju i učestvuju u drugim negativnim životnim navikama. Dr Kianersi objasnio je da zbog toga što je studija rađena na velikoj grupi medicinskih sestara srednjih godina, možda postoje neka ograničenja u njenoj primeni. Međutim, istraživanje se zasniva na opštoj ideji da preferencije spavanja neke osobe mogu da imaju velike implikacije na njihovo zdravlje.
“Već duže od decenije bilježi se uticaj smjenskog rada na naš metabolizam i insulinsku rezistenciju. Međutim, analize su pokazale da je taj uticaj uočen kod radnika u dnevnim smenama, što je veoma zanimljivo zapažanje” objašnjava dr Betul Hatipoglu, profesor medicine.
Ljudi koji kasno odlaze na spavanje lošije se hrane i imaju višak kilograma
Kako bi razumjeli vezu između hronotipa i dijabetesa, dr Kianersi i njegov tim anketirali su više od 60.000 medicinskih sestara. U anketi su mogle da rangiraju svoje preferencije spavanja po spektru – oko 35 odsto učesnica identifikovane su kao osobe koje rano ležu, dok oko 11 odsto njih spada u “noćne ptice” kategoriju.
Kada je studija počela, niko od učesnika nije imao istoriju raka, kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa. Od njih je zatraženo da prijave svaku novu dijagnozu dijabetesa dok se studija ne završi 2017. Istraživači su takođe koristili upitnik kako bi odredili način života medicinskih sestara u 6 oblasti: upotreba alkohola, indeks tjelesne mase (BMI), nivo fizičke aktivnosti, status pušenja, trajanje sna i ishrana.
Prema upitniku, pokazalo se da “noćne ptice” više puše, imaju nezdravu dužinu sna i uopšte ne vežbaju. Takođe je postojala značajna povezanost između “noćnih ptica” i lošije ishrane i većeg BMI. Dr Kianersi je objasnio da je drugi glavni nalaz iz istraživanja činjenica da su medicinske sestre “noćne ptice” imale 72 odsto povećan rizik od dijabetesa. “Noćne ptice” su takođe u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti i češće koriste duvan i alkohol.
Kada unutrašnji tjelesni satovi odstupaju od svakodnevnog režima mogu da se jave brojni zdravstveni rizici
Dr Kianersi navodi da je veza između faktora životnog stila i povećanog rizika od dijabetesa “noćnih ptica” ono što izdvaja nalaze ove studije od prethodnih istraživanja. Naučnici ističu da nije sasvim jasno zašto se to dešava, iako ova statistika može da ukaže da “možda postoji nešto i izvan načina života što uzrokuje ovu vezu”. Jedna od mogućnosti je da je ovaj povećani uslovljen biologijom noćnih sova, ili preciznije, načinom na koji njihovi unutrašnji tjelesni satovi odstupaju od svakodnevnih rasporeda.
