Naučnici otkrili mutaciju koja koronavirus čini toliko zaraznim

08.11.2020. | 10:02

Većina sojeva virusa SARS-CoV-2 imaju specifičnu mutaciju zbog koje je virus mnogo zarazniji. Što više vremena odmiče od početka pandemije, to su ti sojevi dominantniji, zaključak je novog istraživanja.

Na početku pandemije bilo je više sojeva virusa SARS-CoV-2, odnosno novog koronavirusa. Kako je vrijeme odmicalo, došli smo do tačke da je 99,9 odsto sojeva koji trenutno cirkulišu oni koji imaju D614G mutaciju u šiljku. Ljudi inficirani D614G sojem imaju i veći virusni titar, piše medicinski sajt medscape.com.

Međutim, iako zvuči loše, ovo nije toliko loša vijest. Ova mutacija nije povezana sa najgorim kliničkim slučajevima i još bolja vijest je da ovaj soj virusa dobro reaguje na za sada dostupne lijekove, pa i na vakcine koje se trenutno testiraju.

“Ne samo to, koliko god da je loš SARS-CoV-2, jedna vijest je dobra, a to je da virus ipak sporo mutira”, kaže autor ove studije, dr Ilija Finklstin, dodajući da virus mutira mnogo sporije od, recimo, HIV virusa, što znači da naučnici imaju više vremena da ga prouče.

Većina sojeva virusa SARS-CoV-2 imaju specifičnu mutaciju zbog koje je virus mnogo zarazniji. Što više vremena odmiče od početka pandemije, to su ti sojevi dominantniji, zaključak je novog istraživanja koje prenosi blic.rs.

Dr Ilija Finklstin je svoj rad na ovu temu objavio 30. oktobra u medicinskom časopisu mBio. U svom radu zaključio je između ostalog i da je D614G mutacija trenutno najčešća i da se u periodu od 5. do 11. maja pojavio u 82 odsto njegovih ispitanih pacijenata.

Onda je u periodu od 12. maja do 7. jula procenat inficiranih baš ovim sojem skočio na 99.9 odsto. To se sve odnosi na pacijente iz Hjustona koje je ovaj naučnik posmatrao, a on kaže i da vjeruje da je D614G dominantan soj jer povećava mogućnost šiljka virusa da otvori ćeliju i lakše prodre u nju.

Još jedan zaključak koji je donio je da, po svemu sudeći, genetika pacijenta ne igra posebno važnu ulogu u ishodu infekcije, prenosi B92.