Nutricionista otkriva: Koliko je zdrava hrana u prodavnicama “zdrave hrane”?
02.04.2024. | 12:46Kolokvijalno nazvane “Zdrava hrana”, ove prodavnice su naša omiljena oaza raznoraznih začina, proizvoda “na mjeru” i prva stanica na putu ka zdravijoj ishrani.
I dok mnogi znaju koje to promjene u ishranu treba da uvedu, neki baš nisu tako upućeni i spotiču se na sve što ispred svog naziva ima prefikse “zdravo”, “integralno”, “organsko”. Ovde uglavnom mislimo na industrijske proizvode koje kupujemo kao “zdrave grickalice”, a koje zapravo sadrže mnogo više kalorija i sastojaka upitnih nutritivnih vrijednosti, nego hrana za koju smo čvrsto odlučili da ćemo je izbjegavati.
Uzmimo za primjer integralne štapiće, čiji nam je sastav objasnila nutricionistkinja Jovana Živković, napominjući da oni sadrže i do 500 kalorija na 100 grama. Ona nam govori da sadrže i dosta ugljenih hidrata i masti, a da nemaju zasitnu moć. Pirinčane galete imaju oko 375 kilokalorija (kcal) na 100 grama, kukuruzne 385, lanene pločice 465 kcal na 100 grama.
“Integralno brašno je bolje jer ima više vlakana od bijelog i samim tim manje podiže nivo glikemije i duže nas drži sitim. Međutim, kroz praksu se dešava da se ono kombinuje sa bijelim brašnom, ali da se proizvod i dalje naziva ‘proizvodom od integralnog brašna’. Bijelo brašno je jednostavno bolje za pravljenje, lakše se od njega pravi smjesa. U integralnim grisinama je najčešće kombinacija oba i zato treba da se bude pažljiv. Ono je generalno bolje za peristaltiku crijeva i probave, ali nije toliko postojano za pripremu hljebova i zato se dešava da se kombinuje.”
Stoga, napominje Jovana, važno je uvijek obratiti pažnju na deklaraciju, na makronutrijente, odnos masti, proteina i ugljenih hidrata, kao i na aditive. Iako se desi da piše da je nešto od integralnog brašna, u deklaraciji se jasno vidi da je bijelo brašno dominantnije i da je heljdino, integralno i raženo u znatno manjem procentu.
“Ja ne preporučujem integralne štapiće zato što, koliko god da se izabere zdravija opcija, oni opet imaju oko 500 kcal, koji su dominantno iz ugljenih hidrata i masti, a vlakna i proteini su u znatno manjoj količini” priča Jovana.
Naravno, bitno je napomenuti da se ovi proizvodi prže u ulju i da su puni soli. Isti je slučaj i sa lanenim pločicama, koje sadrže svega drugog više nego samog lana, na primjer soli i transmasnih kiselina. Na kraju se sve svede na to da se kupuje ono što se uporno izbjegava, a to su namirnice pune šećera, aditiva, konzervanasa, emulgatora.
Sa druge strane, sirove pločice, od suvog voća, mogu biti dobar izbor poslastica, jer kod njih ugljeni hidrati dolaze iz voća i nema dodataka u vidu šećera, kaže Jovana, prenosi “Ona.Telegraf”.
