Oporavlja za tren oka: Ovo često bacamo, a diže iz mrtvih nakon prejedanja i alkohola
02.01.2023. | 14:25Kako da se oporavimo od sarmi, pečenja, ruske salate i prejakih torti i masnih specijaliteta, tipičnih za novogodišnje praznike, govorio je gastroenterolog dr Vojislav Perišić.
Na pitanje kako najbolje oporaviti organizam nakon prejedanja dr Voja kaže da su ključni – pileća supica sa renom i rinflajš sa pilećim mesom.
“Ujutru treba da se uzima supa koja ‘donosi’ tečnost, so i antioksidansi. Osoba koja je pila viski je jako mnogo mokrila i malo unosila tečnosti. Njegovo tijelo je u kolapsu”, ističe dr Voja i otkriva zašto baš ova supa pomaže.
“Nije naučno dokazano, ali ima dosta empirijskih stanovišta i nekih spekulativnih momenata koje ne bih želio da iznosim. Međutim, ima dosta dokaza da pileća supa mnogo bolje oporavlja od one napravljene sa junećim mesom. Ali ne pravi se od svakog mesa, nikako od bijelog, već od bataka i karabataka. Zašto? Ima mnogo proteina, aminoskiselina, nizak sadržaj vlakana i vralo malo masnoće”.
Za rinflajš dr Perišić kaže da se pravio u Austrougarskoj poslije ručka, i to s razlogom.
“To je bila govedina koja je kuvana sa povrćem, pa se procijedi. Sve što je ostalo dobro, ostaje u supi i brzo se apsorbuje”.
Međutim, njegov savjet je piletina.
“Ne pravi veliku diletaciju želuca. Doda se ren. On je antioksidantni enzim koji čisti”, kaže dr Voja i naglašava da veliki unos hrane predstavlja antioksidanti udar, stres, a ren je tu da spriječi ovaj udar.
Po riječima dr Perišića, sljedeće što poslije supe treba uzeti je taj rinflajš.
“Rinflajš mora da ima malo krompira, celer, paškanat… I moja baba je sjekla velike glavice crnog luka na pola, stavljala ga na plotnu, pa to stavi u supu. Poslije toga možete da ‘letite’””, našalio se gastroenterolog, gostujući u Jutru na TV Prva, prenosi Mondo.
Većina taj luk nakon što skuva u supi baci, ali doktor objašnjava zašto ga ipak treba jesti.
“U luku postoji hemijsko jedinjenje koje se naziva inulin. On je bitan probiotik. Kuvanje mu uništi onu ljutu materiju, prema tome tako bustujemo dobre bakterije koje će nam svojim svojstvima pomoći da nam mozak bude bolji”, objašnjava.
