Poslije ovoga ćete tost izbjegavati u širokom luku: Ova navika vas može koštati života

27.01.2024. | 20:53

Uz zabrinjavajuću statistiku da svaki drugi čovjek boluje od raka, od vitalnog je značaja da učinimo sve što možemo da se zaštitimo od smrtonosne bolesti.

Iako veliki rizik od bolesti leži u genetici, naš izbor načina života takođe može imati ogroman uticaj ne samo na smanjenje rizika, već i na to kako se naša tijela bore ako se razbolimo.

Onkolog konsultant iz bolnica u Bedfordu i Adenbruku sprovodi istraživanje o tome kako životni stil ljudi utiče na njihovo zdravlje i koliko povećava šanse za razvoj ozbiljnih bolesti.

On je otkrio da jedna navika može predstavlja ogroman rizik po zdravlje.

Profesor Robert Tomas otkrio je da postoje jednostavne promene koje možemo da uradimo i upozorio na navike za koje možda nismo svesni da mogu da naškode našem zdravlju na veoma ozbiljan način. Jedan od njih je jedenje zagorenog tosta – osim što je prilično gadan, može povećati rizik od raka.

“To je zato što pečenje škrobne ili slatke hrane (kao što je hleb) na visokim temperaturama proizvodi toksična jedinjenja koja se zovu akrilamidi koja mogu da oštete vašu DNK i da učine veliki pritisak na vaš imuni sistem tokom vremena. I, po pravilu, što su tamnije braon, to više akrilamida sadrže.”

Iz tog razloga, on je upozorio da ne jedete puno hrane sa roštilja ili pečene hrane, jer bi vremenom njihov uticaj mogao biti veoma opasan.

Čak i ako ne jedete zagoreni tost, možda volite da ujutru na tost namažete ukusan, sladak džem, ali i to treba da prestane, kaže prof. Tomas. Šećer je direktno povezan sa povećanjem rizika od raka, pa on predlaže da se slatki preliv zameni avokadom, jer je pun zdravih masti i takođe je zasitan.

Još jedan jednostavan, ali važan savjet koji je podijelio je da se pobrinete da perete zube svake večeri.

Rekao je da je preko 60 studija širom sveta povezalo lošu higijenu zuba sa rakom usta i grla. Dve novije studije su pokazale da je DNK pronađena u šupljinama takođe prisutna u genima raka crijeva, ali ne i u normalnim.

Takođe je rekao da, uprkos našem strahu od izlaganja suncu, zapravo nam je potrebno malo sunca jer može pomoći u prevenciji raka bubrega, prostate, creva, pa čak i kože. Iako i dalje treba da pazimo da ne dobijemo opekotine od sunca, naša tijela koriste vitamin D, koji dobijamo od sunca, da uspori rast raka i odloži njegovo širenje.

On je ukazao na studiju ljudi sa melanomom kojima je rečeno da izbjegavaju sunce. Ustanovljeno je da oni koji su ignorisali savjet imaju manji rizik od širenja bolesti na druge dijelove tijela.