Sobne biljke zaista mogu očistiti vazduh u našim domovima, potvrdilo istraživanje

13.03.2022. | 10:45

Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru možemo značajno poboljšati odgovarajućim sobnim biljkama, pokazalo je novo istraživanje, posebno u pogledu ukljanjanja azot-dioksida (NO2) iz vazduha, zagađivača koji nastaje sagorijevanjem naftnih derivata i koji je uzročnik brojnih respiratornih oboljenja.

Biljke u saksijama su jednostavne za postavljanje, pristupačne za kupovinu i potencijalno zaista efikasno rješenje kada je u pitanju smanjenje nivoa azot-dioksida u kućama i kancelarijama, objašnjava nova studija.

Naučnici su za testiranje odabrali tri sobne biljke: Spatifilum (Spathiphyllum wallisii), dracenu (Dracaena fragrans) i sve popularniju zamiju (Zamioculcas zamiifolia). Pod određenim uslovima ove biljke su uspjele da smanje nivo azot-dioksida u prostoriji i do 20 odsto.

„Biljke koje smo odabrali međusobno se jako razlikuju, ali su sve tri pokazale zapanjujuće slične sposobnosti uklanjanja azot-dioksida iz vazduha“, kaže hemičar Kristijan Frang sa britanskog Univerziteta u Birmingemu.

Za potrebe studije, svaka biljka je stavljena u komoru sa približno istim nivoom NO2 koji se može zabilježiti u većini kancelarija. Tokom samo sat vremena, sve biljne vrste su uspjele da uklone oko polovine azot-dioksida iz komore.

Ekstrapolirajući ove rezultate na malu kancelariju zapremine od oko 15 kubnih metara, sa pet biljaka u njoj, istraživači pretpostavljaju da bi došlo do smanjenja za oko 20 procenata u loše provjetrenoj prostoriji. U prostorijama mnogo veće kubature, na primjer 100 kubnih metara, nivo zagađivača bi se smanjio za samo tri i po odsto, izračunali su istraživači – ali naglasili da bi se to moglo nadoknaditi većim brojem biljaka.

Važno je da je do smanjenja došlo i pod noćnim i dnevnim uslovima, i na suvom i na vlažnom zemljištu. Istraživačima je ovo važno jer u prethodnim studijama koje su proučavale mogućnost uklanjanja ugalj-dioksida (CO2), ovi parametri su značajno uticali na to koliko će se poboljšati kvalitet vazduha.

„Ne mislimo da biljke koriste isti proces kao što to rade za upijanje CO2, u kojem se gas apsorbuje kroz stomate – sitne pore na lišću“, kaže Frang.

„Nije bilo naznaka, čak ni tokom dužih eksperimenata, da su naše biljke otpustile NO2 nazad u atmosferu, tako da se vjerovatno odvija biološki proces koji takođe uključuje tlo u kojem biljka raste, ali još uvijek ne znamo šta je to“, dodaje naučnik.

Neke prethodne studije ispitivale su kako sobne biljke utiču na poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru, ali u tim studijama su razmatrani zagađivači nastali od isparljivih organskih jedinjenja, a ne nivoa azot-dioksida.

Dio poteškoća u dobijanju konačnih zaključaka o ovome je to što kuće i kancelarije u stvarnom svijetu ne funkcionišu nužno na isti način kao laboratorijski eksperimenti, sa novim vazduhom (i novim zagađivačima) koji se neprekidno mijenjaju. U ovom slučaju, međutim, istraživači su izvršili proračune za veće površine i različite vrste ventilacije.

Buduća istraživanja će vjerovatno razmotriti tačne mehanizme koje ove biljke koriste da uklone NO2 iz vazduha i kakve su prednosti „zelenih zidova“ – zidova koji će cijeli biti prekriveni biljkama i biti još efikasniji u pročišćavanju vazduha.

„Razumijevanje granica onoga što možemo da očekujemo od biljaka pomaže nam da planiramo i savjetujemo kombinacije za sadnju koje ne samo da dobro izgledaju, već i pružaju važnu ekološku fukciju“, ističe stručnjak za hortikulturu, Tijana Blanuša, iz Kraljevskog društva za hortikulturu u Velikoj Britaniji.