Šta znači kada neki proizvod sadrži kancerogene hemikalije

13.02.2024. | 22:55

Da li tiganji, šerpe, posude u kojima pripremamo i čuvamo hranu, kozmetika koju koristimo, proizvodi kojima čistimo domaćinstvo, mogu da utiču na naše zdravlje? Šta znači kada se za neku hemikaliju u ovim proizvodima kaže da je kancerogena, za RTS govori prof. dr Aleksandre Buha Đorđević sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i jedna od svetskih čaučnica koja se nalazi na Stanfordovoj listi.

Stanje našeg zdravlja zavisi od genetike i svih uticaja iz životne sredine i u tom smislu hemikalije i te kako utiču na naše zdravlje, naglašava prof. dr Aleksandra Buha Đorđević.

„Procjene Svjetske zdravstvene organizacije i drugih relevantnih organizacija nam kažu da, što se konkretno karcinoma tiče, hemikalije imaju uticaj, odnosno izazivaju nekih sedam do 20 procenata svih karcinoma godišnje, pri čemu ja tu moram staviti ogradu, a to je da je vrlo teško dokazati da konkretna hemikalija izaziva karcinom te pretpostavljamo da su ove cifre zapravo i veće.“

Kada za neku supstancu kažemo da je kancerogena, to se uglavnom odnosi na klasifikaciju koju daje Međunarodna agencija za istraživanje karcinoma i ona supstance svrstava na supstance koje su kancerogene za ljude i one koje su verovatno ili moguće kancerogene, objašnjava profesorka.

„Kriterijum za ovu klasifikaciju zavisi od razine dokaza koji postoje. Dakle, da li imamo dovoljno dokaza u studijama koje su dobijene iz humanih podataka, da li imamo dovoljno dokaza iz životinjskih studija. Znači, radi se o jačini dokaza, a ne o procentu rizika, odnosno vjerovatnoći da će do karcinoma doći“, napominje profesorka.

Kako nas ugrožavaju kancerogene hemikalije

Kada za neku supstancu kažemo da je kancergena, to ne znači nužno da će svaki kontakt sa tom supstancom izazvati karcinom. Da li će doći do karcinoma zavisi od naše genetske predispozicije, zavisi od opšteg stanja organizma, zavisi od trenutka u životu kada smo bili izloženi toj supstanci, kao i koliko dugo smo bili izloženi supstanci, dakle, da li je to bila neka akutna ekspozicija ili hronična ekspozicija, manjim dozama, objašnjava profesorka.

„Da li je važnija dužina izloženosti ili doza zavisi od supstance. Ali bih ja rekla da u većini slučajeva gora ta, makar s aspekta razvoja karcinoma, da je gora velika izloženost tokom kraćeg perioda, mada ne možemo ni zanemariti te hronične izloženosti manjim dozama. To je ono čemu smo svi svakodnevno izloženi“, navodi prof. Buha Đorđević.

Važnost deklaracija i uputstava za upotrebu proizvoda

Svi proizvodi koji se nalaze na našem tržištu, koji imaju deklaraciju, su bezbjedni i to je za početak najvažnije. Znači, treba koristiti proizvode koji imaju deklaraciju i da čitamo uputstvo za upotrebu.

„Jako je važno da se pridržavamo načina na koji neki proizvod, bilo da je u pitanju kozmetički proizvod ili da je to neki proizvod koji koristimo u održavanju higijene u domaćinstvu. Dakle, jako je važno da pročitamo uputstvo i da taj proizvod koristimo na odgovarajući način, jer se tada za njega garantuje da je bezbjedan. U drugim načinima korišćenja nismo sigurni da je bezbjedan“, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Potencijalno kancerogeni proizvodi

Kada je u pitanju posuđe presvučeno teflonom, ono sadrži takozvane vječne hemikalije, odnosno PFAS hemikalije, kojima je dokazana toksičnost.

„Naravno, sve ono što se nalazi na tržištu sadrži te hemikalije u količinama koje ne bi trebalo da izazovu toksične efekte u našem organizmu. Ali, svakako, jeste neka preporuka da se teflonsko posuđe manje koristi, budući da su se ove hemikalije pokazale kao supstance koje mogu da oštete, odnosno, da smanje funkciju našeg imunskog sistema, a samim tim u neku ruku mogu doprinijeti i nastanku karcinoma“, objašnjava profesorka.

Što se plastike tiče, tu postoje brojne supstance pod zajedničkim nazivom plastifikatori, a neke od njih su bisfenol i ftalati i nalaze se u plastičnim posudama koje koristimo za čuvanje hrane.

„I ono što bi generalno bila preporuka jeste da to čuvanje hrane u plastičnim posudama smanjimo, odnosno, ukoliko te posude koristimo, da izbjegavamo da stavljamo toplu hranu na njih i da izbjegavamo da te posude izlažemo visokim temperaturama, što bi značilo da takve plastične posude zapravo ručno peremo. Takođe, ukoliko je plastika za jednokratnu upotrebu, onda zaista i treba da se koristi samo jedanput, ne da je koristimo više puta“, dodaje prof. Buha Đorđević.

Teflonsko posuđe smijemo da koristimo do pojave prvog oštećenja i što je najvažnije, ne treba ga izlagati visokim temperaturama, kao i da nikada ne stavljamo praznu teflonsku posudu na izvor toplote, već da u njoj uvijek nešto bude.

Kada su u pitanju kozmetički proizvodi, važno je pridržavati se roka upotrebe, kao i roka upotrebe nakon otvaranja, ne samo zbog mikrobiološke ispravnosti. Ali generalno, savjet je da koristimo što manje kozmetičkih proizvoda.

„Postoji neka procjena da prosječno žene tokom dana upotrebe 12 kozmetičkih proizvoda i na taj način unesu preko 160 hemikalija. Naravno, većina tih hemikalija nemaju nikakav uticaj na zdravlje, ali neke od njih mogu imati i onda je važno i da kada se odlučujemo za određeni kozmetički proizvod, gledamo da on ima manje tih sastojaka i komponenti, jer na taj način ipak smanjujemo izloženost.”

Bezbjednost hrane

U hrani se nalazi i veliki broj hemikalija, neke su dospele iz zemljišta, prirodnim putem, neke su dospjele tako što smo hranu tretirali, pesticidima, različitim drugim hemikalijama, neke su dospjele iz same ambalaže u kojoj smo hranu kasnije stavili i pakovali je. U tom pogledu, savet je da izbjegavamo kupovinu upakovanog voća i povrća. Generalna preporuka je da se za čuvanje hrane koristi staklena ambalaža.

„Recimo, kada uzimamo kafu za ponijeti onda ona tako izgleda u kartonskoj čaši i imamo tu kartonsku slamčicu i to nam daje neki osjećaj da smo možda uradili nešto dobro. Međutim, ta kartonska i čaša i slamčica su obložene još nekim dodatnim hemikalijama jer prosto ne bi mogle da drže kafu. I to su onda načini da mi dodatno u svoj organizam unosimo hemikalije, a u suštini bismo to mogli da izbjegnemo“, navodi profesorka.