Čovjek čije riječi odzvanjaju: Besjeda oca Tadeja je sve što treba danas da pročitate

12.04.2024. | 21:06

Otac Tadej bio je veliki duhovnik i čovjek čije riječi odzvanjaju i dana, dvadeset godina nakon njegove smrti.

Kada je bio malo dijete otac Tadej je bio bolešljiv, a doktori su mu prognozirali par godina života. Zbog krhkog zdravlja okreće se nauci i Bogu, a već dio života proveo je u manastiru Miljkovo kod Svilajnca. Preminuo je 2003. godine u Bačkoj Palanci.

Danas izdvajamo neke od njegovih najljepših i najkorisnijih besjeda:

“Kakvim se mislima bavimo – takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe – eto nam mir. Ako su nam misli negativne – eto nam nemir. Mi tražimo pomoć od roditelja i kad ih zamolimo, oni raskrvare svoje roditeljsko srce i čine nam po volji ono što je dobro.

Mir i radost svima od Gospoda, jer su mir i radost najvažnija bogatstva ovog i onog sveta. Za tim svi mi čeznemo.”

“Treba da se opustiš. Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.

Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misleni aparat. Utičemo čak i na biljni svet, budući da i biljni svet ima nervni sistem. Svi očekuju mir, utehu, ljubav.”

“Pokajanje je izmena života. Potrebno je da čovek ode do sveštenika ili svog bližnjeg i da mu kaže šta mu remeti mir. Čim naši bližnji saučestvuju u našem stradanju, mi dobijamo utehu i snagu.”

“Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve ono što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli. Gospod zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih. Treba oprostiti sve od srca. Kada se oprosti sve od srca, sve je oprošteno. Mi smo (tada) saučesnici mira, tada mir čini radost i utehu svima oko nas. Svi osećaju naše misli mirne, tihe.”

“Kada je domaćin u kući opterećen brigama o porodici niko nema mira i spokoja od njegovih misli, čak ni mala deca u razvoju. Zato oni koji rukovode kućom treba da se predaju Gospodu, da Mu se mole, i da shvate da je Gospod svemoguć, da nas Gospod teši. Moramo od srca sve oprostiti. Unutrašnji mir ne može da se sačuva dokle god naša savest nešto izobličava. Moramo umiriti savest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira.”

“Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Mnogi to uvide, pa poprave misli. Ja uvek to kažem – neki prihvataju, a neki su suviše gordi. Što dajemo, to nam se vraća.”

“Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud.

Mi možemo svašta raditi, ali nećemo imati ni mira ni pokoja. Karakterna osobina (ovde na zemlji) je osnova za prelazak u večnost. Ako smo mirni i tihi idemo u red svetih i anđela. Njih je Gospod nagradio besplatnom blagodati i u tim dušama nema osobina ovoga sveta. Čovek može stalno da ga vređa, a on se ne vređa. Čovek može da ga izudara, a on se ne ljuti, jer je njegova duša rukovođena Svetim Duhom.

Mi remetimo mir. Gospod nas tada ostavlja sa našim mislima – eto nam stradanja. Nema sile koja može da poruši milost Gospodnju. Zato mučenici nisu osećali stradanja, a ako su i osetili, utešio ih je tihi Gospod. Kada blagodat Svetog Duha ozari dušu – ona više ne oseća stradanja.”

“Vidimo osobu mirnu, tihu, sve prašta, sve trpi. Taj primer nam ostaje uvek jer i mi želimo to da steknemo. Kako? Okrenimo se ka Apsolutnom Dobru, srcem, mislima i celim svojim bićem. Sjedinimo se u apsolutnoj ljubavi sa svojim Stvoriteljem. Treba biti neprekidno u molitvi. Treba moliti Presvetu Majku, anđela i Svete ( da nas učvrste svojom zaštitom ) da Ga tako silno ljubimo, jer tada ćemo biti blaženi i ovde i u večnosti. Bog je Ljubav i Sreća koja ispunjava sve koji Ga traže, prenosi Kurir.

Božija energija svuda djeluje, a osobito u onim ljudima koji su se okrenuli ka Gospodu. Bog je Mir, Uteha i Radost svima. Zato vam želim mir i radost od Gospoda.”