Zašto stariji parovi biraju odvojeni život za srećnije veze

03.12.2024. | 22:39

Uživanje u romantičnoj vezi bez zajedničkog života ili „biti zajedno, živjeti odvojeno“, pokazalo se kao popularan aranžman, a istraživanje pokazuje da se partneri, posebno stariji od 60 godina, u ovakvim vezama osjećaju bolje.

Biti u ozbiljnoj vezi, a živjeti na odvojenim adresama dugo je bio stil života koji je više povezan sa mladim ljudima koji se tek osamostaljuju, prenosi rts.rs.

Ali, oni u šezdesetim godinama i stariji, koji su u vezama poput ljudi u dvadesetim, zadovoljniji su životom, pokazalo je najveće istraživanje te vrste u Velikoj Britaniji, piše Gardijan.

Parovi koji se sretnu u kasnijoj životnoj dobi i odluče da ne žive zajedno mnogo su boljeg mentalnog zdravlja u poređenju sa onima koji su u braku ili žive zajedno – jer nema uobičajenih „trzavica“, „intenzivnih svakodnevnih interakcija“ i obaveza nege koje dolaze u takvim vezama, pokazalo je istraživanje.

Ovakvi parovi takođe izbjegavaju „pravne i institucionalne obaveze“ koje im otežavaju izlazak iz nesrećnog braka, prema studiji profesora Jang Hua sa Univerziteta Lankaster i dr Rorija Koltera sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Dovodeći u pitanje percepciju da stariji ljudi više vole „konvencionalnije“ aranžmane koji uključuju brak i kohabitaciju, istraživanje je pokazalo da kada stariji od 60 godina oforme novu vezu, „biti zajedno, živjeti odvojeno“ je najpopularnija opcija: 10 puta češća od braka.

Glumica Helena Bonam Karter i reditelj Tim Barton živjeli su odvojeno – jedno pored drugog – tokom svoje trinaestogodišnje veze. Prvi put su se sreli kada je Barton (56) režirao film Planeta majmuna u kome jednu od uloga tumači i Helen Bonam Karter (48).

Novo istraživanje se zasnivalo na podacima iz britanske Longitudinalne studije o domaćinstvima, u kojoj su praćeni stariji od 60 godina, njihovi odnosi i mentalno zdravlje između 2011. i 2023. – kada je ova tema prvi put posmatrana na nacionalnom nivou.

To prati ranija istraživanja koja su se bavila odvojenim životom u cijeloj populaciji i ustanovljeno je da je to „trajnija vrsta odnosa“, posebno među starijima od 60 godina, navodi prof. Hu.

„Ako pogledate mlađe ljude, oni žive odvojeno jer nisu mogli da priušte zajednički stan, ali za starije ljude slika je sasvim drugačija – to je dugoročni aranžman, a ne prolazan“, dodaje Hu.

Dok je studija otkrila da brak nudi neznatno veću koristu u pogledu mentalnog zdravlja starijih od 60 godina, ustanovili su i da postoji mnogo manji rizik po mentalno zdravlje kada se ovakve veze prekinu, nego što je bio slučaj sa prekidom braka ili vanbračne zajednice.

Prethodna istraživanja su pokazala takođe, da su koristi za mentalno zdravlje u braku i kohabitaciji veće za muškarce nego za žene i da „starije žene obično preuzimaju veći udio u kućnim poslovima i poslovima njege“ u takvim odnosima.

Nasuprot tome, starije žene i muškarci imaju slične koristi u pogledu mentalnog zdravlja u partnerskim vezama u kojima žive odvojeno, prema studiji koja će uskoro biti objavljena u Journal of Gerontology: Social Sciences.
Međutim, profesor Hu napominje da „nisu pronašli dokaze da je ovakva vrsta veza u porastu“ među starijima od 60 godina. „To nije novo, to je novo u smislu pažnje koja se tome posvećuje“.

„Moramo da priznamo snagu ovih veza. One su zaista važne u održavanju dobrobiti pojedinaca. Ono što je takođe interesantno je da je među starijim ljudima koji su bili u vezi, a živjeli odvojeno, njih 64 odsto živelo na odaljenosti od 30 minuta jedno od drugog – i bili su više rodno egalitarni.“

„Ovakvi parnerski odnosi su neka vrsta fine ravnoteže između intimne zajednice i individualne autonomije. Omogućava pojedincima da i dalje zadrže svoju posvećenost postojećim porodičnim odnosima, ostavljajući im prostora da imaju intimnog partnera u kasnoj fazi života.“

„Što se tiče brojeva, mnogo je više mlađih ljudi koji žive odvojeno, ali oni to rade pod potpuno drugačijim okolnostima. Kod mlađih odraslih osoba koje žive odvojeno, sedam od 10 kaže da želi da se u naredne tri godine useli zajedno, za razliku od samo jedne od četiri starije osobe.”

Dodavši da istraživanje ima za cilj da produbi znanje o „važnom, ranije zanemarenom aspektu intimnog života starijih ljudi“, profesor Hu napominje da to takođe ima implikacije na kreatore politike u vezi sa brigom, mentalnim zdravljem i politikama prema pripadnicima ove starosne populacije.