Ženio se tri puta, važio je za velikog boema: Životna priča legendarnog Marka Nikolića

15.02.2025. | 22:18

Legendarni glumac Marko Nikolić rođen je 20. oktobra 1946. godine.

On se rodio u Kraljevu, a glumu je završio na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu. Njegova majka se takođe bavila glumom, a Nikolić je imao i starijeg brata. Kao dječak je trenirao košarku, a glumu je upisao nakon što je odslužio vojni rok.

Studirao je zajedno sa Predragom Ejdusom, Mikijem Manojlovićem, Draganom Maksimovićem i Goranom Sultanovićem. Od 1970. godine bio je član Narodnog pozorišta u Beogradu.

Rodnog grada i detinjstva prisjećao se u gotovo svakom intervjuu, mada ih je rijetko davao.

„U Kraljevu, gdje sam se rodio i odrastao, kuvala je majka Leposava Nikolić koliko je stizala, jer je imala gomilu obaveza. Radila je kao glumica i učiteljica. Pravila je uglavnom srpska jela, a budući da je bila poreklom iz Sombora, rado je spremala i vojvođanske specijalitete. Pamtim njene šufnudle, koje su mogle biti predjelo ako su bile slane ili klasičan desert. Mi smo ih uglavnom jeli kao predjelo. Za Uskrs smo obavezno imali đevrek, ni nalik ovom turskom koji se danas nudi. Taj stari bio je od mekog, laganog testa, drugačijeg ukusa i narandžaste boje. Mene je zanimalo kako se prave stvari, bicikl i kola, pa i hrana“, rekao je Nikolić svojevremeno, prenela je „Blic žena“.

Ženio se tri puta i iz svakog braka ima po jedno dijete, sina Nikolu i ćerke Minu i Senku. Mina je krenula očevim stopama i bavi se glumom, a prije nekoliko godina imali smo priliku da je vidimo i u šou-programu „Survivor“.

Glumac je pričao i o svojim brakovima i otkrio koja je njegova „zavodnička taktika“.

„Na primjer, zamišljen si i gledaš u jednu tačku, a one se pitaju šta li ga muči, mora da je sav ispunjen duhovnostima kad je tako dubok i ume da pati. Bile su to neke folirancije, a sad je ostalo da se divim ženskoj ljepoti i da ne žalim za svojom mladošću“, istakao je glumac.

„Kad je riječ o duhovnosti i pravoj, iskrenoj ljubavi, nisam birao. Nije bilo bitno da li je poznata ili nepoznata ličnost, da li je umetnica ili sportistkinja, da li je visoka, niska, mršava, debela. Kad mi se nešto svidi u njoj, moglo je njih petsto da mi skrene pažnju kako nisam normalan, ne bi vrijedelo, jer ja sam sebi našao nešto što mi je interesantno. Ne znam da li na žalost ili na sreću, ali tri puta sam se ženio i imam troje divne djece iz ta tri braka. Ne mogu da kažem kako mi je žao što nisam imao deset žena i desetoro djece, bilo bi previše“, dodao je glumac tada.

O djeci je sa ponosom govorio

„Djeca su se osamostalila. Najstarija Senka dugo je na Radio-Jugoslaviji bila urednik u Spoljnopolitičkoj redakciji, a odnedavno je u ‘Rodi’ aranžer gondole. Sin Nikola živi u Italiji, gdje je agent za prodaju nekretnina. Stalno mi šalje slike na kojima je u odelu i sa kravatom. Od njega imam unuku Belindu koju nikada nisam vidio. To će se, nadam se, uskoro promijeniti. Najmlađa Mina završila je glumu, igra u nekoliko predstava i radi u jednom kafiću“.

O nasljednici Mini koja je renula njegovim stopama, Marko je rekao:

„Kad sam vidio da djeca mojih kolega Tanje i Miše igraju njih kad su bili mladi, pomislio sam da bi i moja ćerka kao student glume mogla da se uključi. Međutim, ja igram dedu Dušana koji nema dece i bilo mi je krivo zbog toga. I kad se film uveliko snimao, pitao sam reditelja ko igra medicinsku sestru, a on će meni: ‘Ma, naći ćemo’. Tada sam mu rekao: ‘Ma nemoj da tražiš, imam ćerku koja je student treće godine glume’. Želio sam da vidi kako izgleda pravi film, a ne samo oni njeni studentski koje je snimala. Igrala je u ‘Urgentnom centru’, ali toliko da je baba nije ni vidjela jer se u tom trenu zakašljala ili brisala naočari. Želio sam da radi sa glumcima o kojima je maštala… To sam inicirao, ali niko se nije bunio, a i zašto bi kad je normalno da otac glumac podrži ćerku glumicu. Pa i svaki hirurg bi svom sinu hirurgu dao da operiše“.

Otvoreno je pričao i o svom životu i tome da li za nečime žali.

„Kad bih počeo da razmišljam, sve bi se, što kaže moj omiljeni Oliver Dragojević, svelo na to da kad skupiš šta je bilo, cijeli život u jednu pjesmu stane. E meni se sada tako čini. Za čim da žalim? Više bih proveo vremena nabrajajući za čim da žalim nego što sam uopšte proveo života, jer sam izuzetno ljubopitljiv i zainteresovan za sve živo na svijetu“.

Nije krio ni to da je bio veliki boem

„Ko nije iskusio glad ne zna da cijeni hranu. Ja sam to osjetio kada sam bio student. Nije da moji nisu imali i da mi nisu slali novac i namirnice, ali ja sam volio da ludujem. Znao sam da ispratim djevojku koja je živela na Zvezdari, a onda svratim u ‘Lion’ i poručim tatar biftek. Konobari su prvo tražili da vide ličnu kartu, potom i da pokažem novac. Kada bih sve to učinio, dobijao sam ono što sam naručio i uživao u lijepoj atmosferi i jelu, a zatim danima nisam imao ni za šta“, ispričao je čuveni Giga Moravac.

Marko Nikolić preminuo je 2. januara 2019. godine u 73. godini života nakon duge i teške bolesti.

Njegova bolest u jednom trenutku se povukla, a Marko je rekao da to ne vidi kao svoj „drugi život“.

 

Pogledajte ovu objavu na Instagramu.

 

Objavu dijeli Српска Кинематографија (@srpska_kinematografija_)

„Ne mogu da kažem kako mi je ovo drugi život. Lijepo je što sam to odložio, a svjestan sam da je ovo samo odlaganje. Kad ispred nekog ukoči automobil na pet centimetara, to je samo odlaganje do biološke smrti“, ispričao je glumac i otkrio da li se plaši bolesti.

„Izuzetno, preživio sam to što sam preživio i bio na samoj ivici života. I to je strašno. Možete da zamislite koliki je to strah kada od njega više ne pijem, ne pušim, ne jedem meso. Bio sam sladokusac koji je sebi spremao hranu, a danas takođe spremam, ali ono što moram da jedem“, iskren je bio on za domaće medije.

Marko Nikolić najpoznatiji je po ulozi čuvenog Gige Moravca u „Boljem životu“, a zapažene uloge ostvario je i u filmovima i serijama „Boško Buha“, „Petrijin venac“, „Doktorka na selu“, „Gluvi barut“, „Policajac s Petlovog brda“, „Glava šećera“, „Gore dole“, „Vuk Karadžić“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Ljubav, navika, panika“, „Šejtanov ratnik“, „Najbolje godine“, „Montevideo, Bog te video“, „Parada“, „Za kralja i otadžbinu“, „Čizmaši“, „Senke nad Balkanom“, „Pet“, „Pogrešan čovek“, „Žigosani u reketu“, „Urgentni centar“, „Otac“, i drugim.